Status asthmaticus

Астма је је мултифокални синдром који обухвата атопију, бронхијалну хиперреактивност и акутни и хронични имунолошки одговор под деловањем имуноглобулина Е (ИгE) или без деловања ИгЕ. Астма (од грчког:тешко дисати, дахтати) један је од најстаријих медицинских термина, први пут је записан у Хомеровој Илијади, а касније у радовима Хипократа, Аристотела и Галена.

Симптоми астме су разнолики по начину испољавања, интезитету, учесталости и трајању. Она се може манифестовати кашљем, акутним бронхоспазмом, понављаним звиждањем у грудима, као хронична тешка астма, професијска или фатална астма. Болесник не може да изговори реченицу у једном даху, респираторна фреквенца је већа од 28/минути, настаје цијаноза (модрило), убрзан рад срца (тахикардија).

Познато је да астма настаје деловањем многобројних спољашњих фактора на генетски предиспонирани организам. Појава астме се доводи у везу са загађеношћу ваздуха, географским положајем, климом, условима на радном месту, социјално-економским положајем, стресом, дуванским димом и другим чиниоцима животне средине.

Главни циљеви процене код статуса астматикуса су:

1. Одређивање тежине напада,

2. Идентификација удружених болести,

3. Искључивање могућих компликација астме.

Дијаноза се поставља на основу клиничке слике и објективног прегледа. Срчана феквенца се одржава изнад 120/мин., Тахипнија од 25-30 респирацију/мин. обично се уочава да болесник користи помоћну дисајну мускулатуру. Велики пад систолног присиска, више од 25ммХг, у инспиријуму (pulsus paradoxus) сматра се поузданим клиничким знаком тешког напада, пошто одржава плућну хиперинфлацију комбиновану са великим променама интратораксног притиска.

Код акутног тешког напада астме циљ лечења је спречити смртни исход, да се отклоне тешки симптоми, поправи плућна функција до најбољег могућег нивоа и спречи евентуално поновно погоршање.

У терапији акутног тешког напада астме се користи кисеонична потпора, Бета2-агонисти, кортикостероиди, антихолинергици, теофилин.

На основу извора текст уредила др Катарина Милић, Служба пулмологије, Општа болница Панчево

Извор: Ургентна медицина, Драган Вучовић, Медицински факултет Београд, 2015 Интерна медицина, Љубомир М. Хаџи Пешић, Ниш