Перитонитис – Етиопатогенеза

Перитонитис представља запаљење перитонеума. Перитонеум или трбушна марамица је танак слој ткива који у виду омотача покрива унутрашњост абдомена и већину унутрашњих органа. Упала најчешће настаје као последица гљивичне или бактеријске инфекције. Микроорганизми могу доспети у трбух услед повређивања абдомена, неког другог стања попут перфорације желудачног улкуса или током терапијских процедура попут дијализе, езофагогастродуоденоскопије, гастростоме, итд.
Запаљење трбушне марамице је веома озбиљно стање које захтева хитно, најчешће хируршко лечење.
Постоји више подела перитонитиса: по току акутни и хронични, по типу серозни, фиброзни, пурулентни, хеморагични, путридни, по локализацији дифузни и циркумскриптни. Може се поделити и на примарни, секундарни и терцијарни.

Ово обољење је често стање у хирургији и један је од синдрома акутног абдомена.Упала перитонеума може настати као последица инфекције или неинфективних процеса и хемијских надражаја. Перитонитис може настати као последица ширења упале са абдоминалних органа. Перитонитис може бити узрокован ширењем бактерија крвотоком из удаљених примарних жаришта. Овако настаје примарни перитонитис где је удаљено жариште ван перитонеалног простора.
Код механичког или паралитичког илеуса долази до исхемијске некрозе зида црева што олакшава бактеријама продор у абдоминалну дупљу изазивајући перитонитис.

Руптура шупљих органа попут перфорације гастродуоденалног улкуса, руптуре инфламираног дивертикула може узроковати перитонитис. Наведена компликације су пример за секундарни перитонитис где се примарни патолошки процес налази у самом трбуху. Секундарни перитонитис је уједно и најчешћи облик перитонитиса. Овај облик настаје као компликација акутног апендицитиса, холециститиса, упале јајовода и сл.
Услед опекотина које захватају велику површину тела осим што угрожавају живот пацијента могу довести до развоја сепсе услед инфекције оштећене коже. Хируршки захвати и пенетрантне ране на трбуху могу узроковати перитонитис.
Хемијски перитонитис настаје надражајем перитонеума од стране жучи, урина или ензима панкреаса.

Терцијарни перитонитс настаје у оквиру имунодефицијенције организма. Код ове врсте перитонитиса имуни оговор тела је слаб што отвара пут чак и слабо вирулентним патогеним микроорганизмима. Првенствено говоримо о бактеријама. Терцијарни перитонитис карактерише изразито брза интоксикација организма која брзо доводи до вишеструке органске дисфункције. Најзад она прогредира у стање иреверзибилног шока који се завршава са леталним исходом.

Упала перитонеума најчешће узрокује мешовита бактеријска флора и то "Е. coli", Псеудомонас и Протеус. Стрептококе, Стафилококе и пнеумококе могу узроковати перитонитис хематогеним ширењем из удаљених примарних жаришта. Перитонитис за последице има апсорпцију токсина у циркулацију са велике упално промењене перитонеалне површине што узрокује токсемију. Настаје паралитички илеус који доводи до губитка течности, електролита и протеина. Због јаке дистензије црева дијафрагма бива потиснута што отежава дисање, а може доћи и до настанка пнеумоније.

У наредном тексту прочитајте о клиничкој слици и лечењу перитонитиса ОВДЕ

Teкст на основу извора уредила др Ивона Миленковић,
Извор:
"Максимовић Ж. Хирургија, уџбеник за студенте, Медицински факултет у Београду, 2013."
Датум: 28.6.2024.