БРОНХИЈАЛНА АСТМА (Asthma bronchiale)

Бронхијална астма је хронично инфламаторно обољење дисајних путева. Карактерише се понављајућим епизодама визинга, отежаног дисања и кашља, нарочито током ноћи и раног јутра. Опструкција дисајних путева је реверзибилна и повлачи се спонтано или након терапије. Основни узрок за настанак астме није познат, али је познато да болест настаје као интеракција фактора од стране домаћина и фактора околине.

Атопија је најзначајнији предиспонирајући фактор за настанак астме. Представља предиспозицију организма да ствара велике количине IgE антитела у одговору на различите стимулусе. Познато је да се астма и атопија јављају често у појединим фамилијама и да је удружена са другим атопијским болестима као што су алергијски ринитис и екцем. Разлике међу половима показују да се у дечијем узрасту чешће јавља код дечака док се након девете године живота ове разлике се губе.

Међу факторима околине разликују се алергени спољашње и алергени унутрашње средине. Најзначајнији су инхалациони алергени (полен, гљивице, животињски алергени и гриње). Пушење, дим цигарета, извор је многобројних надражајних супстанци за респираторни систем посебно у затвореном простору. У диму цигарете налази се преко 4500 састојака, a њихова улога у настанку бронхијалне астме и егзацербације болести велика је како код активног тако и код пасивног пушења па је доказана већа учесталост обољевања деце родитеља пушача, нарочито код мајки које су пушиле током трудноће. Аерозагађење (загађивачи ваздуха) или респираторни иританси деле се на загађиваче на отвореном простору (смог) и загађиваче у затвореном простору (угљен моноксид, угљен диоксид, азот моноксид) који се ослобађају приликом грејања станова, припремања хране, чишћења станова. Вирусне респираторне инфекције чести су провокатори астме. Нутритивни фактори као што је смањен унос антиоксидативних витамина (Ц, Е, бета каротен) и магнезијума, повећан унос натријума и калијума повећавају ризик за обољевање. Ризик је свакако већи код деце која нису дојена.

Основна карактеристика клиничке слике су реверзибилни напади гушења, кашља и искашљавања жилавог спутума (испљувка) праћени звиждањем у грудима. Отежано дисање јавља се код највећег броја астматичара у току напада, oписује се као немогућност издаха или као осећај стезања и болова у грудима. Присутно је у току мировања или се повећава при физичкој активности. Напади отежаног дисања могу престати спонтано или након терапије. Најчешће се јављају или погоршавају током ноћи. Визинг (звиждање) у грудном кошу настаје због повећане брзине протока ваздуха кроз сужене дисајне путеве, углавном је присутно у току експиријума (издисајa), али често и током обе фазе дисајног циклуса. Кашаљ је пароксизмалан и заморан, може бити доминантан симптом уз отежано дисање или без њега. Обично почиње нагло, често током ноћи па пацијента буди из сна или у раним јутарњим сатима. Могу га провоцирати хладан ваздух, алергени, физички напор. Обично се напад гушења завршава отежаним искашљавањем жилавог спутума. Симптом је који се јавља код свих астматичара.

ДИЈАГНОЗА

Поставља се на основу анамнезе, физикалног прегледа и допунским испитивања. Симптоми који упућују на дијагнозу јесу напади гушења, звиждање у грудима, кашаљ и осећај тескобе у грудима. У личној анамнези потребно је трагати за алергијским манифестацијама као што су екцеми на кожи, уртикарија и поленска кијавица. Астма је обољење које се карактерише варијабилношћу симптома па физикални налаз у мирној фази болести може одговарати налазу здраве особе. У нападу астме видљив је напор дисајних мишића, тахипнеја, заузимање принудног положаја, испрекидан говор, узнемиреност. Инспекцијом уочава се ангажовање помоћне мускулатуре, аускултаторно зависно од тежине напада ослабљен дисајни шум са продуженим и отежаним експиријумом и дифузним налазом високо и нискотонских звиждука. Тестови плућне функције користе се за дијагностику и процену тежине болести (спирометрија и мерење вршног протока, бронхопровокациони тестови). Ацидобазни статус (гасне анализе) нормалнe код пацијената са лаким и средње тешким нападом астме. Радиолошки налаз углавном је уредан осим у случајевима тешког напада где се уочава хиперинфлација плућног паренхима, проширени међуребарни простори и спуштена дијафрагма.

Диференцијално дијагностички потребно је искључити постојање механичке опструкције аспирацијом страног тела, тумором или увећаним лимфним жлездама, штитастом жлездом, хроничну опструктивну болест плућа, срчану слабост и плућну тромбоемболију.

ТЕРАПИЈА

Бронхијална астма је хронична болест која се код највећег броја оболелих лечи дуготрајно свакодневном применом лекова.Лекови за брзо отклањање симптома болести(краткоделујући бета агонисти, краткоделујући метилксантин, антихолинергици у инхалацији, кортикостероиди орално и парентерално). Лекови за дуготрајну превенцију астме, примењују се свакодневно и дуго ради одржавања контроле болести (антиинфламаторни лекови (инхалациони кортикостероиди), дугоделујући бронходилататори (бета агонисти), системски кортикопрепарати).

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић , пнеумофтизиолошко oдељење ОБ Панчево

Извор: Интерна медицина, Уџбеник за студенте медицине, Медицински факултет