Страно тело у носу

Страно тело у носу представља присуство предмета који се нормално не налази у носној шупљини. Најчешће се јавља код деце узраста између две и шест година, али се може јавити и код одраслих особа, посебно код ментално оболелих или код особа под дејством алкохола. Предмет може бити органског или неорганског порекла (грашак, пасуљ, зрнце кукуруза, дугме, зрно песка, мали део играчке и сл.).

Клиничка слика зависи од врсте и положаја страног тела, као и од времена које је протекло од момента задржавања у носу. Најчешћи симптоми су: једнострана запушеност носа, непријатан мирис из носа, секреција (често гнојна) из једне ноздрве, крварење из носа (епистакса), кијање и иритација, бол или осећај притиска у пределу захваћене стране. Ако страно тело остане дуже време, може довести до локалне инфекције, улцерације слузокоже, па чак и до ширења упале на синусе.

Дијагноза се поставља на основу анамнезе и клиничког прегледа који укључује риноскопију. Код сумње на страно тело које се не види директно, може се урадити рентгенски снимак или ендоскопски преглед носа.

Једини исправан начин лечења је уклањање страног тела, које треба да изведе лекар специјалиста оториноларингологије. Самостално покушавање вађења може довести до гурања предмета дубље у нос или оштећења слузокоже. Методе уклањања зависе од врсте и положаја страног тела, као и од узраста пацијента. Најчешће се користе: механичко вађење помоћу специјалних инструмената (куке, пинцете, аспиратор), испирање или аспирација, у тежим случајевима — уклањање у краткотрајној анестезији. Након вађења, обично се примењује локална антисептична или антибиотска терапија, како би се спречила инфекција.

Родитељима се саветује да не остављају ситне предмете у домету мале деце и да их науче да не убацују ништа у нос. Уколико дете покаже знаке једностране запушености или непријатног мириса из носа, неопходно је што пре се јавити лекару.

Slika u vesti br. 1 Slika u vesti br.  2 Slika u vesti br.  3

Извор:

ВМС Ивана Симоновић

Поповић Ж., Суботић Љ. Оториноларингологија, Медицински факултет Универзитета у Београду, Београд, 2017.

Петровић Љ., Основи оториноларингологије, Завод за уџбенике, Београд, 2015.