15. мај- Међународни дан породице

Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја од 1994. године, када је први пут установљен након што је 1993. године генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију „А/РЕС/47/237". Овај дан пружа прилику да се промовише свест о питањима која се односе на породице и да се повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породице.
Званични симбол Међународног дана породице је зелени круг са црвеним срцем и кућом у средини. Овај симбол представља централну улогу дома у људском друштву и важност породице као основне јединице друштва. Породица је место где се стичу основне вредности, где се пружа подршка и негује међусобно разумевање. У времену глобалних изазова, јачање породичних политика значи улагање у будућност – у образовање, једнакост, здравље и социјалну стабилност.

Циљеви обележавања Међународног дана породице 2025. године:
- Истицање значаја породичних политика: наглашавање улоге породичних политика у оквиру предстојећег Другог светског самита за друштвени развој
- Анализа постојећих политика: Преглед породичних политика и изазова кроз Националне добровољне извештаје за период 2020-2024. године
- Преглед иницијатива: Разматрање главних иницијатива спроведених поводом тридесетогодишњице Међународне године породице
- Промоција добрих пракси: Презентација добрих пракси у креирању породичних политика на регионалном и националном нивоу
- Препоруке за будућност: Препоручивање породично оријентисаних политика за имплементацију Агенде 2030. године за одрживи развој.

Међународни дан породице 2025. године пружа прилику да се рефлектује на постигнућа и изазове у области породичних политика, те да се промовишу стратегије које подржавају важност породице у друштву и њен утицај на развој појединца.

ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ВЕЗИ ПОРОДИЦЕ
Промена породичне структуре
Традиционална нуклеарна породица (отац, мајка, деца) све више уступа место различитим облицима: самохрани родитељи, истополне породице, заједнице без деце и тзв. „patchworк" породице (настале спајањем две претходне).

Пораст индивидуализма
Људи све чешће приоритизују лични развој, образовање и каријеру, што одлаже брак и родитељство.

Пад наталитета
Већина развијених земаља бележи пад стопе рађања. Разлози укључују економску несигурност, високе трошкове живота и промене вредности.

Дигитализација и технологија у породици
Технологија мења начин комуникације унутар породице, али и може допринети отуђењу и зависности од екрана, нарочито код деце.

Повећана укљученост очева у одгој
У многим друштвима бележи се већа партиципација мушкараца у бризи о деци, што мења традиционалну родну поделу улога.

Миграције и транснационалне породице
Све више породица живи раздвојено (нпр. један родитељ у дијаспори), одржавајући везе путем дигиталних средстава.

НАЦИОНАЛНИ ТРЕНДОВИ (Србија и регион Западног Балкана)

Старење становништва и низак наталитет
Србија има једну од најнижих стопа наталитета у Европи. Повећан је број старијих у односу на младе, што врши притисак на породичну и социјалну структуру.

Одлагање брака и родитељства
Млади се све ређе одлучују за брак у раним годинама – најчешће после тридесете, а број самаца и неформалних заједница расте.

Економска несигурност
Тежак приступ стамбеном простору, незапосленост и ниске плате отежавају формирање и очување породица.

Традиционалне вредности и патријархална култура
Иако се бележе промене, многе породице и даље негују традиционалне подељене улоге, што успорава родну равноправност.

Одлив становништва и „породице на даљину“
Многи млади напуштају земљу због бољих услова живота, остављајући родитеље и чланове породице код куће – што ствара емоционалне и функционалне изазове.

Повећана стопа развода
И у Србији је, као и глобално, приметан пораст развода, што указује на промену у перцепцији породичних обавеза и права на личну срећу. Ови трендови указују на трансформацију породичних структура и вредности, како глобално, тако и у Србији. Фокус се све више помера ка емоционалној повезаности, квалитетном заједничком времену и адаптацији на савремене изазове.

10 ЗНАЧАЈНИХ ПРЕПОРУКА ЗА КОЈЕ МОГУ ПОМОЋИ У ЈАЧАЊУ ПОРОДИЧНИХ ВЕЗА:

1. Организација породичних окупљања
Један од најједноставнијих, а најефикаснијих начина да се ода почаст својој породици јесте организација окупљања. То може бити пикник у локалном парку, роштиљ у дворишту или свечана вечера код куће.  Делити приче, уживање у међусобном друштву и присећање на заједничке тренутке, зближава и јача породичне односе.

2. Прављење породичног албума или споменара
Ништа не додирује срце као збирка успомена. Сакупљање фотографија, сувенира и писаних успомена представља путовање једне породице. Овај опипљиви омаж може служити као прелепа успомена која осветљава једну породичну причу, прекретнице и јединствена искуства. На тај начин се подстиче сваки члан породице да допринесе својим омиљеним успоменама.

3. Припрема породичних рецепaта
Храна има чаробну моћ да окупља људе. Подсетити се традиција своје породице тако што ће се припремати омиљени рецепт који се преноси кроз генерације. Укључивање чланова породице у припрему, може се претворити у забавну, заједничку активност. Током оброка, разговорати о успоменама које везују за то  јело и зашто је оно посебно за једну породицу.

4. Заједничко волонтирање
Давање заједници је одличан начин да се породица зближи док истовремено доприноси вишем циљу. Заједнички рад продубљује везе и учи вредностима емпатије и заједништва.

5. Започети нову породичну традицију
Традиције чине породицу јединственом. Искористити Међународни дан породице да се започне нова традиција коју ће сви ишчекивати сваке године. То може бити годишње путовање, вече друштвених игара, месечни ручак или једноставан ритуал. Нова традиција ствара узбуђење и јача осећај припадности.

6. Писати искрена писма
У ери брзе комуникације, писање искрених писама члановима породице може бити веома значајно. Треба делити своја осећања, захвалити се и изразити љубав. Ова писма могу постати драгоцене успомене које подсећају вољене особе колико су важни.

7. Направити породично стабло
Истраживање породичне историје је дубок начин да се ода почаст прецима и препознају корени који повезују. Ова активност може довести до занимљивих разговора и личних открића о пореклу. Деца воле да чују приче о члановима породице које нису упознала, а и едукативно је.

8. Проводити квалитетно време у природи
Природа има моћ да освежи дух и ојача везе. Окупити породицу за дан на отвореном – пешачење, веслање или пикник. Свеж ваздух и заједничка искуства стварају незаборавне успомене. Искористити то време за разговоре, смех и повезивање далеко од свакодневног стреса.

9. Посветити дан породици
Претворити овај дан у породични дан посвећен активностима које сви воле. Направити распоред са играма, филмовима или хобијима. Нека то буде дан када сви деле оно што их испуњава, како би боље упознали интересе других. Можда се на овај начин открију нови заједнички хобији који се  могу неговати заједно!

10. Размислити о породичним вредностима
Одвојити време за разговор о вредностима које једна породица поштује. Вредности могу укључивати отвореност, лојалност, љубав и подршку. Ова активност не само да јача породичне везе већ помаже млађим генерацијама да наставе неговати те вредности.

Међународни дан породице је више од датума у календару – то је подсетник да ценимо односе које имамо и негујемо љубав унутар породице.

Текст написала и адаптирала др Јелена Богдановић, специјализант интернистичке онкологије

Извор:

„http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4405 https://observances.global/international-day-of-families/" фотографија преузета са сајта Министарства за бригу о породици и демографију „https://www.minbpd.gov.rs/danas-je-medjunarodni-dan-porodice/"