Гост eмисије „Буђење уз ТВ Панчево“ био је др Миња Стојановић, начелник хирургије у Општој болници Панчево

Једна значајна и вест, једна значајна ствар, ако могу тако да кажем, догодила се прошле недеље, значи секција хирурга је спојена, како смо оно рекли, са лапароскопском радионицом.

„Наше хирушко одељење већ дуги низ година организује значајне састанке на нивоу Србие, такозване хирушке секције Србије на нивоу државе и на нивоу покрајине, тако да смо врло активни у том погледу. А поред тога имамо радионицу, то је углавном био колопроктолошка радионица, где позивамо еминентне професоре из целе Европе.
Имали смо раније године и операције уживо, хирургију уживо где се из операционе сале преносиле операције за колеге које долазе исто из целе Србије и то су могли да виде уживо како ти професори у ствари оперишу. Ове године смо хирушку секцију Србије спојили са колопроктолошком радионицом. Већина овде у граду зна да колопроктолошку радионицу доводи наш доктор Јанић који то годинама организује, др Младен Јанић. И ово је нека десета колопроктолошка радионица која се организује на овом нивоу где стварно долазе еминентни стручњаци и покушавамо да учимо од њих“, каже др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево.

Рекли сте, покушавате да учите од њих колико је можда нешто од тога примељиво, пошто сте рекли, наравно били су хирузи из целе Србије, али било их је и из света. Ми сад замишљамо када је операција која није класична, она је много мање ризична, много је то другачије, пре свега за пацијента. Како то за хирурга? Зашто не може све лапароскопски то да се ради?

„Не може, наравно, нове технологије, нове процедуре, усавршавање опреме напружају могућност да неке ствари побољшамо. Међутим, лапароскопска па сад већ и тзв. роботска хирургија, ће омогућити неке ствари да се ураде на неки начин боље. Хирургија је хирургија, класична, лапароскопска, роботска. Значи, операција је истог типа. Иста операција се ради у све три хирургије. Само што је у неким лапаросковским процедурама и роботским, углавном постоји неки бенефит за пацијенте који је бољи у односу на класичну хирургију. Али многе ствари ће и у будућности морати да се раде само класично, које не могу да се ураде тим процедурама. Роботом руководи човек. То је, како да објасним људима, слично лапароскопији, само што се не стоји поред пацијента, него за апаратом који је поред пацијента.
А сви ти портови и сви ти инструменти су у пацијенту како се ради у лапароскопији. Ево, то је најближе што сам могао да објасним. Али тренутно у Србији не имамо ниједног робота. Требало би да добије Клинички центар Србије па да се крене и са тим начином едукације. То је јако скупа опрема, тако да је очекујемо у неком наредном периоду. Наравно почеће се од клиника, али за сад лапароскопски радимо овде, бар у Панчеву, радимо изузетно пуно интервенција које је равноправно са свим болницама у Србији, чак и са клиничким центрима“, објаснио је др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево.

Кад сте сада имали прилику да се сусретнете, али ево већ колико година, дуги низ година, са хирузима из целог света, колико ми негде, ајде да не кажемо заостајемо, али где смо ми ту негде? Да не мислимо на опрему.

„Ми смо ту. Ми смо ту, углавном смо ту, само нам треба опрема. Значи, опрема нам треба, али ни мало не заостајемо по знању, по ономе што можемо да урадимо. По раду, по залагању, по вредноћи, по свему што хоћете, не заостајемо уопште, никако не заостајемо, али опрема нам треба да би проширили тај опсек тих интервенција и да би могли равноправно да учествујемо у свему томе“, каже др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево.

И ево, шта најчешће се оперише на хирурги? Шта је оно најучесталије? Па можда и да скренемо пажњу ако то нису неки карциноми.

„Углавном, ми смо првенствено општа и дигестивна хирургија, значи општа, ургентна и дигестивна хирургија. Велики број пацијента долази у хитним случајима. Ту су разноразне повреде, саобраћајни удеси који углавном долазе ноћу, у неко невреме где морамо да реагујемо стварно промптно и да том пацијенту пружимо најбољу услугу. Значи траума, поврете. Друго су болести које су везане за хитна стања, перфорације разних органа, тумори, стенозантни и остали. Значи, хитна стања нама заузимају велики део и опсег интервенција, рада, дежурстава и свега оног. Јер ја увек волим да кажем ми се не закључавамо 24 кроз 7.
Функционишемо, имамо дежурне и остало, тако да је прво општа и ургентна хирургија најбитнија за наше одељење. Друго, од хладних операција, тако да их назовем, почињемо од кила, жучних кеса и тих основних неких операција, а наша болница, као што сам и рекао, и кроз ове састанке где се трудимо, где смо стварно препознати већ на мапи Србије одавно као одељење које прави значајне састанке за ову земљу, радимо карциноме, практично свега у трбуху што постоји, од карцинома дебелог црева на челу са доктором Младеном Јанићем који је лапароскопску хирургију дебелог црева и довео преко професора Амџада Парвајза у Србију са одружењем „ЛабСербом“, а раде се и операције карцинома једњака, желуца, панкераса, жучних водова које спадају у велике операције и које у ствари спадају у терцијални ниво здравствене заштите.
Јер хирушко оддељење у Панчеву почео од старијих хирурга, колега који су у пензији, сви ће се сетити доктора Чернишевског, доктора Моришана. Ми смо се увек трудили да подигнемо ниво опште болнице, да не радимо на нивоу опште болнице, него да буквално за неке ствари радимо на терцилом нивоу, тако да и даље покушамо да одржимо тај стандард. Тренутно имамо доста младих лекара који су на специализацији, који су тренутно на тој едукацији који треба да се врате. Ја сам имао пуно разумевања од стране менаџмента болнице, од стране доктора Слободана Овуке, где смо низом година уназад запошљавали младе лекаре, докторе који ће сад сви доћи као свршени специалисти и са којим ја планирам да направимо једну баш, баш ширу хирургију где ћемо радити многе друге ствари и усавршавати се у разним областима. Тако да ћемо малтене постићи као на клиникама што је свако за понешто задужен, поред опште хирургије. Пробаћемо да имамо по пар лекара који ће бити задужени баш за неке области, где ће бити баш у тој области способни да наставе тај тренд даље низ операција“, каже др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево.

То је јако важно и за пацијенте, а недавно смо ми причали о томе да смо имали смену генерација простоприродно је да човек иде у пензију и да на њихово место долазе млади људи. Ми смо нација која некако се везује за лекаре, посебно када су неке хирушке ствари у питању, тога се највише и бојимо. Како се прихвата млад хирург, млад лекар који мора да учи исто, морамо да му пружимо шансу?

„Да, млад лекар мора да учи. Ја имам ту навику да младе лекаре пуно гурам у ватру, тако да сви моји млади лекари који су на нашем одељењу већ имају низ урађених операција и биће јако спремни кад се врати, кад положе специалистички испит, не баш у оном пуном смислу операција, али ће моћи да заврше све што се дешава из опште хирургије“, наглашава др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево.

Ево, октобар месец борбе против карцинома дојке и ту ће бити нових лекара? Да ли се повећао потпуни број операција?

„И ту ће бити нових лекара. Имамо на едукацији троје лекара који ће наставити операције карцинома дојке које су се радиле у нашој болници. У једном тренутку смо били у прекиду. Имали смо и хирурга са Онколошког института који је долазио да помаже, али чекамо да се и оформи та екипа, тако да ћемо у том смислу моћи да пружимо адекватну заштиту“, каже др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево и додаје.

„И сами сте свесни колико становника данас има Панчево, а колико имамо некад, неретко имамо људе који су се доселили у скорије време у Панчево и који су купили станове у Панчеву. Преузели смо цео регион Јужног Баната, сем Зрењанина. Већи део Вршачког округа, тако да кажем, се пребацио код нас, плус људи који су се доселили у посљедње време, што видимо, по гужвама у граду, тако да ми сад имамо много, повећан, јако повећан број пацијената који долазе код нас да се лече. И већ капацитети наше болнице су ту негде да могу да покрију, али мораће и о томе да се размишља, јер се повећава број становника, поготово што Панчево полако улази у београдски прстен, а самим тим ширење Београда изазива ширење и Панчева, тако да мораћемо да размислимо и на ту тему“.

Морам да вас питам као лекар, као хирург, као човек пре свега. Свако пита и стално причамо о здравим стиловима живота и стално би желели да унапредимо своје здравље, али некако у пракси то није увек тако. Шта је ваш вентил, шта је оно што вас испуни и да вам ту снагу и енергију да и кад уђете у салу, кад имате тешког пацијента, кад имате велику неизвестност, то решите на најбољи начин. Шта је то што ми даје енергију? Добро, треба имати пуно воље, љубави и хтења да се то све уради.

„Свако од људи бира своје неко занимање по неким својим афинитетима. Ја увек саветујем млађе лекаре да добро процене оно што могу да у животу издрже. Постоје занимање у медицини да се не лажемо које су лакша, које су тежа. Саветујем их да изаберу да ли ће бити болнички лекари са дежурствима или лекари у дому здравља јер није исто дежурати 3, 4, 5, 6 дежурстава месечно и радити само пре и поподне на неком другом месту. Значи да процене неке своје могућности, прво интелектуалне,а после физичке. Физичка снага је јако битна за болнички рад.
Устати у три ноћу кад је саобрaћajни удeс, кад је пукла слезина, кад је више повређених, то признаћете не може свако. И тако издржати до пензије. Не до неких година, него до пензије остати у том неком тонусу и радити такав посао. Зато ја некад волим да се нашалим и наравно саветујем и бављење спортом, и здраву исхрану, и поштовање неких ствари. Значи, мора да се има снаге да би се све то издржало. Није то само умни рад, значи, хирургија је један физички рад, превасходно физички рад“, саветује др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево.

Да ли их онда усмеравате јер често је ту питање специализације, некада се просто неке гране, има више места да постане специјалиста, а у ствари можда га то не занима довољно, можда то није то што ви кажете, толико одрицање које је спремно?

„Саветујем да процене себе. Самокритичност је нешто што није само за медицину значајно. За све. За све могуће занимања. Значи, људи нису самокритични увек. Значи, прецене себе, неко поцени, али углавном се људи прецене. И у младости, док је велика жеља док људи желе да постану нешто, људи се углавном руководе неким звучним занимањима, хоће да буду ово, хоће да буду оно. Заврше се ти факултети, те школе, прође пет, шест година и онда виде да физички не могу да изнесу темпо до пензије. Е, оно што ја савјетујем свим људима, не само младим лекарима, да добро процене своје и физичке и умне способности и да пођу тамо где ће бити корисни. Значи било које занимање, али да ће бити корисни да буду они носиоци посла и да буду они корисни друштву, јер не вреди ништа да изаберу нешто што је звучније, а да их то не занима“, препоручује др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево.

Пошто сте рекли да се у Општој болници Панчево ради хирургија абдомена, често сад смо причали о тим превентивним прегледима. Људи пребегавају, иду на ултразвук, иду на скенер, неки посежу и за магнетом, Ви кад се суочите са операцијом, у ствари кад отворите, како да кажем, у ствари онда видите дефинитивно како то изгледа. Па да ли постоји неки савет? Шта можемо што се тиче тих унутрашњих органа, ето тако буквално да кажем.

„Па није ништа лоше да неко оде на магнет. Људи су некад мисле да је боља метода, нешто што може више да види. Ја некад код неких операција се оријентишем преко скенера. Рецимо камен у жучној кеси, радиолози кажу да камен у жучној кеси само ултразвук може да види лепо. Чак и на скенеру, не може да се уочи лепо камен у жучној кеси. Да је најмеродавнија метода за камен у жучној кеси ултразвук. Већ на скенеру не мора баш да се види. Тако да морамо да комбинујемо све методе и све процедуре.
Али наравно да саветујем превентивне прегледе и поготово кад се зађе у неке године и да се мало обрати пажња и на здрав начин живота, а и да се мало испитамо ако можемо у овој ситуацији кад су свуда гужве и кад свуда мора да се и сачека и остало, тако да ипак нађемо времена за то наше здравље“, препоручује др Миња Стојановић специјалиста и начелник хирургије у Општој болници Панчево.

И за сам крај, зашто је то слепо црево тако некако компликовано, а ми мислимо да оно нема никакву баш улогу, а дешава се да не може да се открије.

„Слепо црево, ја сам и раније био сам код вас овде, говорио о тој чувеној операцији малте не од које је почела хирургија уопште икад. Зато што су симптоми тако некад могу да заварају. Наравно, клиничко искуство је јако битно. Скенер може да види, наравно, али не можемо сваком да урадимо скенер. Тако да је клиничко искуство јако битно у процени упале слепог црева које може да буде некад толико затворено, толико да не можемо да приметимо, да некад може да завара па да се открије те кад је стање веће алармантно и кад је пукло и тако.
Иначе, ево да се надовежем, у нашој болници радимо и лапароскопске операције слепог црева. Лапароскопске операције слепог црева, хернија, ингвиналних, наравно жучне кесе, лапароскопске операције дебелог црева, радимо лапароскопске операције хиатус хернија, оних хернија у рудном кошу, киле. Тако да смо проширали опсег лапароскопијских операција и надам се да ћемо и даље проширавати, али кажем, све зависи од опреме, материјала и жеље свих нас“, додаје др Миња Стојановић начелник одељења Хирургије.

Хвала вам, докторе, на овим лепим вестима што сте нас охрабрили и рекли да, захваљујући и менаџменту, захваљујући пре свега људима који раде и који желе да напредују, желе да се усавршавају, ми нећемо морати за било какве, ако да кажемо једноставније, ако можда буде нека једноставна операција, морати пут Београда или неког другог центра. Јако је важно пацијентима да овде то заврше. Ето, ускоро ето и млади хирузи који ће се бавити рецимо само дојком, што је јако важно да смо успели, ако тако могу да кажем, на оне људе који су свој радни век провели у болници, који су били изврсни хирузи, да ипак увек постоји замена. Увек постоји. То је чини ми се суштина и најважније што је битно сада у болници, не само панчавачкој. Не вреде апарати ако нема ко.

„Не вреде. Значи људи су оно што чине сваку болницу. Нису велики називи, велике клинике или остало људи. Ми смо се увек трудили, ево поменуо сам наше пензионере, увек смо се трудили да држимо један континуитет. Ја мислим да сам наравно уз сарадњу са доктором Младеном Јанићем, успео да оставим једну групу младих лекара и хируга који ће наставити тај наш ток и низ рада. И верујте, остаће људи иза нас“, додаје др Миња Стојановић начелник одељења Хирургије.

То показује несебичност и жељу у ствари да пренесете знање што је и суштина. Хвала вам, докторе, још једном.

Извор:

РТВ Панчево, "dr Minja Stojanović, gost emisije "Buđenje uz TV Pančevo" 24.10.2024 - TV Pančevo"