Значај мамографије у превенцији карцинома дојке

Мамографија је најстарија метода за визуализацију патолошких промена у дојци .1913. године немачки хирург Саломон је први приказао малигни тумор на рендгенском снимку хирушког препарата дојке доказавши тако да X-зраци могу да се користе за верификацију тумора у овом органу.

Мамографија је доживела ширу клиничку примену тек педесетих година , после конструисања наменских мамографских апарата са молибденском анодом и то у дијагностици промена у дојкама жена добне групе старије од 35 година. Нове методе су такође налазиле своје место у дијагностици обољења дојки . Седамдесетих година ултразвучна дијагностиа омогућава диферентовање солидних од цистичних промена. Осамдесетих година магнетна резонанца са применом парамагнетног контраста превазилази проблеме дијагностике у структурно "густим" фиброгландуларним дојкама, дојкама са имплантатима и рецдива тумора у оперисаној и зраченој дојци.Деведесете године карактерише експанзија поступака са пункцијом и цитолошком, односно патохистолошком верификацијом суспектне промне у дојци, што приближава дијагностику идеалу непосредне потврде природе промене.

Основни захтеви за све визуализационе методе којe се користе у патологији дојке су могућност откривања малигних промена у раном стадијуму, њихово диферентовање од осталих патолошких промена у дојкама и неинвазивност. Ниједна наведена метода, укључујући и мамографију, не испуњава све захтеве. Све нове дијагностичке меоде су поређене са најстаријом, мамографијом. Мамографија је издржала њихов изазов и до данас се одржала као јeдини прихватљиви "златни стандард" у раној детекцији малигних промена. Мамографија није никада иницијална метода , већ следи после клиничког прегледа дојки. Индикације за мамографију се постављају управо у зависности од клиничког налаза, на основу кога се пацијенткиње деле на две основне групе-симптоматске ( са палпабилном променом или другим знацима и симтомима обољења дојке ) и асимптоматске.

Основне индикације за мамографију :

Откривање субклиничких, непалпабилних малигних промена; у случају палпабилне промене са клинички малигним аспектом мамографија је индикована ради искључивања или потврде субклиничког мултицентричног, односно мултифокалног карцинома у истој дојци као и билатералног карцинома , што значајно утиче на избор хирушког захвата, целокупно специфично онколошко лечење и исход болести; уколико је палпабилна промена у мамографском приказу сигурно бенигна ( калцификовани инволутивни фиброаденом , липом, посттрауматска масна циста, галактоцела и хамартом) мамографија даје дефинитивну дијагнозу , чиме се избегавају даље непотребне интервенције ; компарација иницијалне мамографиј асимтомпатских пацијенткиња са наредним, контролним снимцима повећава сензитивност раног откривања малигнитета; мамографско праћење после спроведеног онколошког лечења је индиковано ради утврђивања рецидива малигне болести.

На основу индикација се види да улога мамографије није само у приказу слике палпабилне промене, која је већ делимично детерминисана својим клиничким својствима, већ је од још већег значаја у откривању клинички окултног, непалпабилног, инципијентног тумора са циљем да се заустваи ток малигне болести пре развоја метастаза и смањи морталитет од карцинома дојке.

Предности мамографије- Сензитивност мамографије је готово 100 % у дојкама липоматозне грађе, због доброг природног контраста између масног ткива дојке и патолошких промена. Нормалан мамографски налаз у липоматозној дојци са сигурношћу искључује постојање малигне промене , чак ако се клиничким прегледом издваја резистенција , под условом да је регија од интереса обухваћена снимком. Висока сензитивност мамографије доводи до већег броја лажно позитивних патолошких налаза и непотребних биопсија, што може да се толерише јер је проценат лажноо негативних налаза низак. До сада, мамографија је незаменљива у могућности визуалзације малигних калцификација, сенки димензија по правилу мањих од 1мм. Калцификације су последица интатуморских дистрофичних или секреторних депозита калцијумских соли. У патохистолошким студијама се откривају у 80% свих малигних тумора , док у 30 % клинички окултних тумора представљају једини, мамографски знак малигнитета , по правилу високо курабилног карцинома ин ситу. Стога је једно од основних правила да се непалпабилна промена, са суспектним мамографским налазом, сматра потенцијално малигном и захтева патохистолошку проверу.

Ограничења мамографије- Иако је сензитивна у детекцији , мамографија није довољно специфична у дијагностици патохистолошких промена у дојкама, због значајног преклапања мамографског налазаа неких бенигних и малигних промена.Сензитивност мамографије опада уколико су дојке густе, интезивне сенке због развијеног фиброгландуларног ткива.Сензитивност и специфичност је обрнуто пропорционална величини малигног тумора, јер минималне лезије најчешће немају посебне карактеристике. Стога, значајно правило је да је палпабилна промена клинички суспектна на малигнитет, упркос нормалном мамографском налазу, захтева патохистолошку верификацију. Важно ограниченеје мамографије ј и примена јонизујућег зрачења. Карцином дојке је већ годинама водећи у морталитетној статстици жена у свету, па и на подручију Србије. Спроведене рандомизиране скрининг студије у САД и Европи од 1960. год до данас, показале су да мамографија може да открије каарцином у раном стадијуму. У жена животне доби преко 40 година укључних у мамографски скрининг , морталитет од карцинома дојке смањен је у односу на контролну групу за 30 %. Мамографија је визуализациона метода, а не дијагностичка у ужем смислу, јер у одређеним случајевима детекција промене не знчи и карактеризацију њене природе, односно дијагнозу, због тога је увек у дијагностичком поступку потребан клинички преглед, некада укључујући и допунске визуализационе методе ( ултразвук, МРИ), а често је потребна цитолошка и патохистолошка дијагноза.

Мамографија свакако није идеална , апсолутно сигурна и незаменљива метода , али у очекивању бољег наследника за сада остаје као " златни стандард" уланцу дијгностике малигних промена на дојкама.

Текст на основу извора уредила др Јована Маринковић, Општа болница Панчево, Одељење за радиолошку дијагностику.

Извори:

Радиолошки архив Србије-секција за радиолошку дијагностику, Kopans DB The mammographic appearance of breast cancer, Lippincott-Raven Publishers, Philadelphia 1998.Lany M.Diagnosis and Differential Diagnosis of Breast Calcifications, Springer-Verrlgar, Berlin 1988.