Новембар - Месец борбе против болести зависности
Сваке године у свету око 210 милиона људи користи дроге, а од овог броја око 200.000 људи годишње умире као последица употребе дрога. Конзумирање психоактивних супстанци је не само здравствена претња већ и значајан социо-економски терет широм света.Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Да бисмо то постигли неопходно је ставити под контролу употребу и злоупотребу свих психоактивних супстанци (кафа/кофеин, дуван/никотин, алкохол, дрога) и зато су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током школског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветнеи здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија.
Према дејству на ЦНС (централни нервни систем) психоактивне супстанце се деле на депресоре, стимулансе, халуциногене и инхалансне или испарљиве раствараче. Депресори смањују активност ЦНС-а, делујући умирујуће (у нижим дозама) и успављујуће (у вишим дозама), а могу довести до коме и смрти. У ову групу спадају алкохол, лекови за смирење, за спавање, портив болова као и опиоиди (опијум, морфијум, хероин, метадон...). Стимуланси повећавају активност ЦНС-а и појачавају менталну и физичку активност, али убрзо наступа фаза супротних ефеката - туга, апатија, безвољност. Што се стимуланс више користи то се депресија у другој фази све више продубљује. У ову групу спадају кофеин и никотин (као најчешће коришћене легалне дроге), али и најопасније илегалне дроге кокаин и амфетамин. Халуциногени су ПАС које значајно мењају доживљај стварности изазивајући читав спектар психолошких ефеката. Њихов ефекат је крајње непредвидив и зависи од низа фактора: од мотива за узимање, очекивања, окружења, психичке стабилности и емоционалне зрелости или боље рећи пошто је реч о адолесцентима психичке нестабилности и емоционалне незрелости. У ову групу спадају ЛСД, екстази, халуциногене гљиве, кактус и најчешће коришћена илегална дрога - марихуана. Испарљиви растварачи су материје чија злоупотреба доказује да дрогирање може да буде јефтино и смртоносно. Многи производи у домаћинству и индустрији - лепак, боје, лакови, спрејеви, растварачи, бензин, ацетон . . . садрже испарљиве психоактивне материје. Ове дроге најчешће злоупотребљавају млади узраста 9-15 година. Агресивност, некритичност и лажан осећај свемоћи наводе ове младе на непромишљене и опасне поступке услед чега често повређују себе и друге.Здравствене последице употребе и/или злоупотребе ових супстанци сврстане су званично у Међународној класификацији болести (МКБ), као група болести зависности. Савремена социјална средина је препуна фактора ризика и изазова који погодују развијању и учвршћивању одређених навика у оквиру начина живота који усвајају све млађи људи у све већем броју, а које доводе до стварања различитих зависности. Особа (зависник) ће због тога имати, у различитом облику, али искључиво штетне последице превасходно на здравље, а затим и на све аспекте живота. Добро је познато колико је сложена и слојевита проблематика коју ове болести стварају, па се она на тај начин мора сагледавати и решавати.
Важно је истаћи следеће:
1.Циљна група ,,моћних'' индустрија психоактивних супстанци су особе све млађег узраста (дуван, алкохол и дроге). Из различитих разлога, али и у економски развијеним и неразвијеним земљама света све угроженија су школска деца и омладина. Све присутније на црном тржишту су и ,,нове'' синтетске психоактивне супстанце. Оне су доступније и брже доводе до менталног и органског пропадања корисника.
2.Значај здравствених, совијалних и економских последица ових болести за особу, породицу и за државу из године у годину постаје све већи. Неопходна је пуна друштвена или јавна свест о томе. Само уз свестрано сагледавање укупне проблематике могуће је доћи до одговарајућих решења и утицати на заустављање, затим и на смањивање стопа обољевања становништва од болести зависности.
3. Нехемијске болести зависности постају све учесталије, а то се дешава и у нашој средини. Иако нема хемијске супстанце развија се снажна психичка зависност, која угрожава ментално и телесно здравље особе, затим њен социјални положај и породицу. Неке од ових болести су: коцка, клађење, зависност од рачунара, друштвених мрежа или интернета, затим зависност од мобилних телефона, куповања и др.
Стручна јавност је једногласна - ово су једине болести за чије спречавање је довољна снага сопствене воље. Снажење особе и породице је у превентивном смислу увек најважније, а могуће је и потрено је на томе радити у оквиру сваке друштвене заједнице, свакако на нивоу онога што актуелно опште-друштвено стање дозвољава.
На основу извора текст уредио др Алекса Милић, Одељење неурологије, ОБ Панчево
Извор:
- www.zjzs.org.rs
- EU-OSHA
- www.domzdravljanis.co.rs