1 2 3 4 5

Вести



Шта је волвулус (увртање) желуца?

Волвулус желуца представља ротацију желуца за 180 степени око сопствене осе, чиме долази до могућностри странгулације (уклештења) и инкарцерације ткива и поремећаја варења. Желудац се може ротирати око укупно своје три замишљене осе.

Желудац је нормално фиксиран за суседне органе (слезина, јетра, дванаестопалачно црево, дијафрагма) везивним структурама. Када су ови лигаменти дуги и млитави, долази до ротације желуца. Такође, до волвулуса желуца долази код постојања тумора желуца, спленомегалије (увећање слезине), постојање улкуса (чир), пилорусне стенозе, аспленизам (недостатак слезине), дистензија колона, код компликација неких хируршких интервенција, полиомијелитиса...

Пошто се веома често дијагноза хроничног волвулуса не успоставља, није позната инциденца обољења. Сваки пети волвулус се дешава код деце до годину дана старости и настаје због урођених поремећаја дијафрагме и желуца. Мушкарци и жене су пођеднако погођени овим стањем.

Који су симптоми и знаци волвулуса желуца?
Клиничке манифестације волвулуса желуца могу бити у виду акутне болести и хроничних, интермитентних проблема.

У случају акутног волвулуса симптоми су
- бол у горњем делу трбуха, или горњем левом делу трбуха који се нагло јавља
- бол се може појавити у грудима, раменима, врату и леђима
- постоји надимање и осетљивост коже горњег дела трбуха
- повраћање се често јавља
- може се повраћати крвави садржај (хематемеза)
- штуцање

У случају хроничног волвулуса симптоми су
- постоји бол након оброка
- надимање је пратилац бола након оброка
- рано се ствара осећај ситости током јела
- често се јавља отежано дисање (диспнеја)

Како се поставља дијагноза волвулуса желуца?
Анамнеза са клиничком сликом није довољна за постављање дијагнозе волвулуса желуца, али је довољна да се посумња на ово стање.
Лабораторијски налази су неспецифични, али може да постоји повећање алкалне фосфатазе, а у случају гангрене и крварења долази до промене у крвној слици, нивоу хемоглобина, седиментацији, ЦРП-у...
Нативни рендген абдомена и грудног коша може да покаже присуство гаса у грудном кошу, или у желуцу на локацијама где не би требало да постоји.
Контрастно снимање баријумским контрастом је метод за постављање дијагнозе са тачношћу од око 85 посто.
Гастроскопија (снимање унутрашњости желуца посебном сондом са камером) може помоћи у постављању дијагнозе у смислу постојања уврнуте слузокоже желуца и поремећене нормалне анатомије.
Скенер (компјутеризована томографија) постаје све више метода избора и приликом овог снимања се примећују два мехура гаса раздвојена једном танком линијом.

Како се лечи волвулус желуца?
Терапија акутног волвулуса подразумева хитну хируршку интервенцију, а код хроничног волвулуса, хируршка интервенција се спроводи да се спречи настанак компликација. У последње време, све више се прибегава лапароскопски деторзијама које су повезане са мањим компликацијама од отворене хирургије.

Хронични волвулус подразумева хигијенско дијететски режим исхране у смислу мањих и чешћих оброка и коришћење антацида (лекови који скупљају вишак желудачне киселине). Помаже и симетикон (еспумисан) који спречава стварање прекомерне количине гаса. Треба избегавати тешко сварљиву храну која надима. Уколико се не лечи, морталитет акутног волвулуса желуца је око 80 посто. Компликације волвулуса су некроза, гангрена, инфекција и перфорација желуца са изливањем желудачног садржаја у трбушну дупљу. Подразумева се лечење других болести које доводе до стварања волвулуса желуца (полиомијелитис, туморски процеси)...

Извор: simptomi.rs