ВИТАМИН Ц

Витамин Ц или аскорбинска киселина је витамин растворљив у води, а присутан је у свежем воћу и поврћу. Он је један од најиспитанијих и највише описаних витамина. Учествује у бројним биолошким процесима. Важан је за синтезу колагена и карнитина и за метаболизам масних киселина. Најјачи је антиоксиданс међу витаминима. Иначе је витамин Ц познат по скорбуту, болести која настаје због његовог недостатка.

Хемијска структура
Витамин Ц, аскорбинска киселина спада у групу витамина растворљивих у води и витамина са коензимским деловањем. По хемијском саставу је лактон 2-кето-Л-глуконска киселина. Припада биохемијским редокс системима. Реверзибилно може прећи у дехидроаскорбинску киселину која има исто витаминско дејство. Витамин Ц је бела кристална супстанца, стабилна у киселој средини, а осетљива на топлоту (50-90 % се уништава кувањем), ваздух и алкалије. Бакар је уништава.

Апсорпција се обавља у слузници усне дупље и у горњем делу танког црева. Апсорпцију витамина Ц помажу калцијум, магнезијум, сви витамини и минерали, а одмажу стрес, висока температура тела, дуван, алкохол, антибиотици, салицилати, кортизон и орална контрацептивна средства.

Извори
Најбогатији извори витамина Ц су шипак, јужно (цитрус) воће, вишња, црни рибизла, лиснато поврће, купус, кромпир, паприка и зелено поврће (где има највише хлорофила у спољним листовима). Има га у семену у фази клијања. У млеку и животињским ткивима се налази мало витамина Ц.

Многе врсте животиња могу синтетисати аскорбинску киселину јер имају ензим који може да конвертује глукозу или галактозу у Л-аскорбинску киселину. Човек не може да синтетише Ц витамин и због тога га мора уносити путем хране.

Улога
Витамин Ц има многе улоге у организму с тим што све још нису ни откривене. - Редукујући агенс у живим супстанцама што има значајну улогу у апсорпцији хране (калцијум, гвожђе, фолна киселина),
- Стварање колагена,
- Синтеза и продукција стероидних хормона - антиинфламаторно дејство,
- Синтеза неуротрансмитера,
- Антиоксиданс (повећава моћ фагоцита и тако директно делује на бактерије, а индиректно преко ензима мијелопероксидазе ствара слободне радикале који оштећују метаболизам бактерија). Као антиоксиданс витамин Ц смањује инциденцу карцинома, нарочито желуца.

Дневне потребе

Препоручене дозе: мушкарци и жене 60 mg/d, труднице и дојиље 100 mg/d Дуван уништава витамин Ц у организму, због чега пушачи треба да уносе и до 200 mg витамина Ц на дан. Раније препоруке за витамином Ц су биле веће, међутим данас се не препоручују веће дозе од 60 мг због:

- ребоунд ефекта јер је запажено да дуготрајно узимање великих доза, а затим нагли престанак доводи до скорбута (авитаминозе);
- ако трудница узима веће дозе новорођенче може имати веће захтеве за Ц витамином;
- постоји ризик од стварања калцијум оксалата у бубрезима и жучној кесици;
- кисео урин настаје уколико се дуже узимају веће количине витамина Ц па се тада развијају бактерије које су осетљиве на алкалије;
- веће дозе маскирају уринарне глукоза тестове и друге крвне тестове (гликозурија+);
- смањује ефекат антикоагулантне терапије;
- таблете Ц витамина садрже инертне материје (натријум који повећава крвни притисак, а може довести и до дијареје јер има лаксативни ефекат);

Хиповитаминоза
У условима нормалне исхране не долази до дефицита Ц витамина јер човек из воћа и поврћа задовољава 90 % потреба, млека и млечних производа 5 %, јаја, рибе и меса 1 % потреба. У неповољним животним условима може да настане дефицит услед дуготрајног неуношења свежег воћа и поврћа (три месеца). Недостатак витамина Ц у организму настаје након дугих зимских месеци, када се на пролеће не могу попунити испражњени депои витамина Ц због високих цена свежег воћа и поврћа.
Хиповитаминоза је делимичан недостатак витамина Ц који се манифестује губитком апетита, умором, нервозом, боловима у мишићима и зглобовима, губитком телесне тежине, сувом кожом и честим прехладама.

Авитаминоза - скорбут - потпуни недостатак витамина Ц. Сви поменути симптоми хиповитаминозе су још израженији уз фрагилност (ломљиви) крвних судова и капиларно крварење (петехије). Ако се дефицит не лечи долази до изражених крварења по кожи, мишићима, деснима и унутрашњим органима што може да доведе до изненадне смрти.Такође, запажамо анемију која је код хиповитаминозе микро- и макроцитна. Анемија настаје због тога што је витамин Ц неопходан за синтезу хемоглобина, за правилно сазревање еритроцита, за метаболизам фолне киселине, кобалта и гвожђа и као одраз опште потхрањености.
Дефицит се лако отклања давањем 25 mg витамина Ц деци (у млеко) четири пута дневно, једну до две недеље, а одраслима се дају десет пута веће дозе. Хипервитаминоза
Витамин Ц, или аскорбинска киселина, је у највећем броју случајева нетоксична. У организму се задржавају само мале количине, док се претеране количине брзо излучују урином. Ипак, веће количине могу изазвати неке попратне појаве, иако не озбиљне. Први и најчешћи знак да је тело засићено аскорбинском киселином јесте пролив. Остале попратне појаве чине мучнина, дизурија (пецкање код мокрења) и осетљивост коже на додир. Хемолиза (распадање црвених крвних зрнаца) најозбиљнија је последица превисоке концентрација витамина Ц у крви, али је ова појава изузетно ретка и појављује се тек код уноса врло високих количина витамина Ц.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 15.4.2024.