ВЕРТИГО (ВРТОГЛАВИЦА)

Вртоглавица је поремећај оријентације у простору који се манифестује снажном илузијом кретања у простору. То је неодређен израз који болесници употребљавају да би описали неколико различитих субјективних стања. Уз привид кретања често је присутан и функционални окуломоторички поремећај (нистагмус), рушење у стајању и ходању и мучнина.

Због чега настаје Вертиго?

Вртоглавица није болест. То је стање које може изазвати више од 300 узрока.
Најчешћи су: положајна вртоглавица, упала вестибуларног нерва, Мениереова болест, тумор слушног нерва, поремећаји протока крви у мозгу, промене ткива вратне кичме, повреде, прекомерна напрезања мишића, старије животно доба, напетост, стресна вртоглавица и др.

Симптоми
Особе које имају вртоглавицу најчешће описују поремећај равнотеже на два начина: као осећај окретања око главе или у глави, или као губитак оријентације у простору.
Сметње се погоршавају окретањем главе и променом положаја тела, а често су праћене поремећајем слуха и шумом у уху и мучнином. Специфични поремећаји су кретање и бежање предмета пред очима или осећај окретања властитог тела у простору, затим осећај губљења у простору, пропадања, уздизања и заношења у страну или напред - назад.
Код вртоглавица узрокованих болестима унутрашњег ува (отогених вртоглавица), предмети које гледамо врте се водоравно од болесног према здравом уху, а равнотежа је поремећена код болесног ува. Неспецифични поремећај равнотеже или лажна вртоглавица карактерише се светлећим звездицама или мрачењем пред очима (омаглица), несвестицом, осећајем пуноће и притиском у глави и ушима. Најчешћи им је узрок краткотрајни изостанак или смањени проток крви у мозгу или у врату.

Најчешће се јавља положајна вртоглавица
Узрокује је непримерен покрет или положај главе, при лежању, окретању у постељи или забацивању главе уназад. Траје свега минут или краће, а може бити праћена ритмичним треперењем очију док слух остаје очуван. Може се појављивати сваких неколико дана, али и након неколико месеци.

Упала вестибуларног нерва
Напад жестоке вртоглавице траје неколико дана, а затим поступно попушта кроз неколико недеља. Иако узрок поремећаја и место оштећења нису доказани, већина лекара сматра да је реч о упали живца вестибулума лабиринта унутрашњег ува.

Мениереова болест
Ради се о поремећају микроциркулације у унуташњем уву. Болест се карактерише изненадним нападима вртоглавице, који могу трајати од неколико минута до неколико сати. Напад може бити тако жесток да болесник мора да легне. Жестока вртоглавица обично је краткотрајна. Прате је мука, повраћање, шум у уву, губитак равнотеже некада диплопије (дупле слике).

Тумор слушног живца
Карактерише се сталном вртоглавицом чија се израженост може мерити. Други знаци који указују на тумор су оштећење слуха и поремећаји функције других нерава мозга.

Откривање болести
У дијагностици узрока вртоглавице учествују стручњаци разних специјалности: отонеуролог, неуролог, неуротрауматолог, физијатар и код деце неуропедијатар.
Од непроцењиве је важности опис оболелог о природи вртоглавице, о његовом радном месту, активностима непосредно пре напада, могућим повредама главе и врата и хроничним болестима. Постављање тачне дијагнозе омогућује низ дијагностичких поступака: од прегледа оба ува, носа, ждрела и гркљана, преко неуролошког и очног прегледа, налаза физијатра или ортопеда, претрага срца и крвних судова, па све до психијатријског испитивања. Након што се утврди узрок, одређује се начин лечења.

Прва помоћ код Вертига
Особу која има нападе вртоглавице прво треба смирити и опрезно ставити у најзгоднији положај за главу. У противном може пасти и повредити се. Тегобе се ублажавају строгим мировањем затворених очију и хладним облозима, а по потреби узимањем средстава за смирење и оних против повраћања. Никотин, алкохол и црна кафа најстроже су забрањени, а првих 24 сата треба узимати неслану храну. Корисно је поступно опуштање мишића уз исправно дисање, психичко опуштање, масажа главе и врата.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 16.7.2023.