Уринарна инконтиненција

Уринарна инконтиненција представља значајан здравствени проблем који погађа велики број људи, нарочито жена у средњем и старијем животном добу. Ово стање не само да изазива физичке тегобе,већ може имати и озбиљан утицај на квалитет живота пацијената, смањујући њихово самопоуздање и социјалну активност. С обзиром на учесталост овог проблема и његове последице, неопходно је разумети узроке, врсте и могућности лечења у циљу побољшања здравља и благостања пацијената.

Шта је уринарна инконтиненција?
Уринарна инконтиненција представља губитак контроле над мокрењем, односно невољно цурење мокраће. Јавља се као последица дисфункције мокраћне бешике у комбинацији са дисфункцијом сфинктера и слабошћу мишића карличног дна. Ово стање се најчешће јавља код жена у средњем или старијем животном добу, значајно чешће у односу на мушкарце, што је последица анатомско-физиолошких разлика међу половима. Ово стање јако утиче на квалитет живота код особа које га имају, често изазивајући непријатност и смањење самопоуздања.

Различити типови уринарне инконтиненције
Разликујемо неколико типова уринарне инконтиненције, најчешћа је стрес уринарна инконтиненција, која се јавља приликом физичких активности, подизања тешких предмета, кашљања или смеха. Најчешћи узрок овог типа су ослабљени мишићи карличног дна. Затим имамо и ургентну уринарну инконтиненцију, њу карактерише хитна, изненадна потреба за мокрењем, након које долази до цурења мокраће, нарочито ноћу (ноктурија). Често се јавља као последица неуролошких обољења. Постоји и комбинација ова типа, такозвана мешовита уринарна инконтиненција. Постоји и четврти тип који настаје када се бешика не може испразнити у потпуности па долази невољног цурења вишка мокраће, - „overflow" (преливајућа) уринарна инконтиненција.
Ургентна уринарна инконтиненција се јавља услед претеране активности мишића бешике, познато као хиперактивна бешика (настаје услед разних неуролошких поремећаја попут мултипле склерозе и Паркинсонове болести, инфекције уринарног тракта и хормонских промена код жена или проблема са простатом код мушкараца..), и слабости мишића карличног дна.

Симптоми
Симптоми који се обично јављају код уринарне инконтиненције су интензивне потребе за мокрењем, неконтролисано цурење урина и учестало мокрење дању, а нарочито ноћу. Ове тегобе значајно утичу на квалитет живота и свакодневно функционисање пацијента.

Дијагностиковање
Приликом дијагностиковања „UI", битно је узети добру анамнезу, у детаљном разговору са пацијентном се пацијент најчешће жали на неколико од горе описаних симптома. Лабораторијским тестовима урина искључујемо могућност да се ради о инфекцији мокраћних путева. Преглед мокраћне бешике врши се цистоскопом, где се инструментом сагледава мокраћна бешика, вештачки пуни течношћу, током које се пацијент замоли да се закашље с притиском у доњи део трбуха. Ако дође до невољног губитка мокраће, тест се сматра позитивним. Други преглед подразумева метода се заснива на мерењу притисака у мокраћној бешици и трбушној дупљи као и протоку урина који ови притисци стварају и назива уродинамика.

Лечење
У лечењу уринарне инконтиненције се најпре ставља фокус на промену стила живота (смањење уноса кофеина и алкохола, регулације телесне тежине и Кегеловим вежбама јача мишиће карличног дна.
При прописивању медикамената се најчешће прописују антимускарински лекови у циљу смањења хиперактивности бешике, али у великом броју случајева изазивају сувоћу уста, затвор и замагљен вид. Најчешће се користе солифенацин, оксибутинин и толтеродин. Користи се и Мирабегрон који има слична дејства али изазива мање нуспојаве.
Фитотерапија има такође велику улогу у лечењу уринарне инконтиненције поготово код пацијената који немају толико изражен облик или не подносе антимускаринске лекове због нежељених дејстава.
Физиотерапије и бихевиоралне терапије се користе као електрична стимулација мишића карличног дна.
Хируршко лечење уринарне инконтиненције - Постављање синтетичких мрежица („mesh"), трансоптураторног тапета („TOT") или колагенских филера за пуњење уретре.

Закључак
Ургентна уринарна инконтиненција може бити изазовна, али уз правовремену дијагнозу и адекватно лечење, симптоми се могу успешно контролисати. Не оклевајте да потражите стручну помоћ и побољшате свој квалитет живота јер то заслужујете.

Извор:

Текст на основу извора уредио др Стефан Павловић лекар Одељења Урологије, Опште болнице Панчево.

Извори:
• Abrams, P., Cardozo, L., Khoury, S., & Wein, A. (2009). Incontinence: 4th International Consultation on Incontinence. Health Publication Ltd.
• Dmochowski, R., & Staskin, D. (2005). Overactive bladder: evolution of diagnosis and treatment. The Journal of Urology, 173(4), 1219-1225.

• Roehrborn, C. G. (2005). Benign prostatic hyperplasia: an overview. Reviews in Urology, 7(S9), S3-S14.

• Hashim, H., & Abrams, P. (2006). Drug treatment of overactive bladder: Efficacy, cost and quality‐of‐life considerations. Drugs, 66(18), 2273-2300.

• Irwin, D. E., Kopp, Z. S., Agatep, B., Milsom, I., & Abrams, P. (2011). Worldwide prevalence estimates of lower urinary tract symptoms, overactive bladder, and incontinence. European Urology, 59(4), 586-594.*

Фотографија преузета са портала Панчево.мој.крај.рс