УПАЛА ЖДРЕЛА

Акутни фарингитис (pharyngitis acuta) се ретко јављају изоловано, самостално, већ у склопу запаљенских обољења слузнице носа и синуса, усне шупљине и крајника, најчешће као пропратни симптоми код већине инфективних болести.

Узрок настанка
Узочници су вируси (аденовирус, риновируси) и бактерије (стрептокок, пнеумокок, хемофилус).
Може бити условљен и локалном траумом. Чешћи је у периоду хладног, влажног времена и код особа са ослабљеном отпорношћу.

Клиничка слика
Лаки облик укључује: сувоћу, бол, увећање цервикалних лимфних чворова, повишену телесну температуру, док је слузокожа отечена и инфилтрована.
У тешком облику постоје: висока температура и изражени општи и локални симптоми, оток меког непца и ресице, мукопурулентан ексудат, црвенило лица и бледило око усана. Компликације овог облика су: акутни ототис, септикемија, оток ларинкса.

Дијагноза
Поставља се на основу анамнезе, прегледа фаринкса (орофаингоскопија, задња риноскопија, индиректни преглед ларинкса и хипофаринкса).

Лечење
У вечини случајева је симптоматска (чајеви, антисептици, аналгетици, антипиретици). У тежим облицима се дају антибиотици парентерално.

Хронично запаљење ждрела (pharyngitis chronica)
Код хроничног фарингитиса тегобе не трају перманентно, хронично, већ имају периоде ремисија и егзацербација, сматрамо да им више одговара назив фарингопатија.

Узрок настанка
Етиологија настанка ових промена на слузници фаринкса је комплексна у њој учествују вируси нарочито из групе аденовируса, бактерије које се срећу у носу и усној шупљини (стрептококе, стафилококе, пнеумококе) и гљивице.
Наводе се и неинфективни узрочници као органска и неорганска прашина, хемијска испарења на радном месту, смог, пушење, љута јела и жестока пића, хладни (из фрижидера) и врели (чај, супа), напици. Нека општа обољења као дијабетес, цироза јетре, нефритис, авитаминозе и др.
Старо је клиничко правило "да је ждрело огледало носа". Назална опструкција смањује и отежава нормално дисање на нос, па болесник дише на уста и држи их често отворена. У овако измењеном, хабитуалном или фаворизујући запаљенске промене слузнице фаринкса.

Тонзиле (крајници), посредно и непосредно могу играти значајну улогу у настајању фарингопатија као депо за одржавање инфекције. Такође су кариозни зуби, неподобни мостови и парцијалне протезе извор инфекције у усној шупљини па самим тим и у ждрелу.

Клиничка слика
Једна од битних особина ждрела је што готово иста симптоматологија може да прати и баналну кијавицу или назеб, затим низ инфективних болести, разне врсте ангина и фарингитиса, као и нека друга (па чак и малигна) обољења у овом подручју. Исто тако обољење се субјективно различито реперкутује код разних болесника. Има случајева да је слузница ждрела црвена, запаљена, отечена, а да болесник нема готово никаквих субјективних тегоба, нити осећа то стање слузнице. Али исто тако има случајева у којих лекар приликом прегледа не може да види неке промене, а да болесник има велике субјективне тегобе.
Главни и основни симптоми су дисфагијске тегобе, које често прати и кашаљ. Дисфагија или тешкоће при гутању имају своју градацију и иду од болних сензација различитог степена, па до осећаја присуства страног тела, гушења и стезања у грлу. Бол може бити као лака непријатност, осећај сушења и затезања слузнице у ждрелу, па иде преко свраба, печења, паљења и болова који су нарочито изражени при узимању чврсте хране.
Кашаљ је исто тако чест и упоран симптом. Он може да буде различитог карактера (сув, влажан, краткотрајан, упоран, у нападима). Оток и запаљење слузнице, њено стално иритирање појачаном секрецијом из носа и епифаринкса, као и узимање неадекватне хране, пића, лекова, чине да кашаљ постане манифестан и да се одржава.

Дијагноза
Поставља се на основу анамнезе, прегледа фаринкса (орофаингоскопија, задња риноскопија, индиректни преглед ларинкса и хипофаринкса), рендген синуса, кожних проба, бриса из носа и ждрела.

Лечење
Локална терапија у ждрелу састоји се у давању антифлогистичких чајева (бели слез, камилица, жалфија) промена пХ средине (сода бикарбона), антисептика (борна киселина, хеџорал, пастиле и др.), аналгетика, антихистаминика. Код бактеријске инфекције ординирају се антибиотици. У току лечења мора се санирати стања у носу, усној шупљини, зуба, тонзиле и лечити истовремено или сукцесивно тегобе у ждрелу. Све механичке препреке у носу треба хируршки лечити.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 2.5.2023.