УПАЛА СПОЉНОГ УШНОГ КАНАЛА

То је акутна или хронична инфекција најчешће дела коже спољашњег ува услед локалних или општих узрока.

Узрок настанка
Егзогени и ендогени фактори као што су мацерација канала, механичко и хемијско оштећење, алергија, дијабетес или себороичне промене смањују еластичност коже и дају атрофију церуминозних жлезда. Доприносећи фактори су опадање масних киселина у секрету лојних жлезда, опадање лизозима и оштећење механизма самочишћења канала. Следи сушење коже, ремети се хемијски баланс и појачава се склоност инфекцији.

Постоји више облика запаљења спољашњег ува:

"Otitis externa cirkumscripta (furunculus)"
Чир ушног канала је последица стафилококне инфекције корена длачица, које се налазе у мембранском делу канала. Најчешће инфекција продире кроз повређену кожу канала. Многе професије чешће су угрожене тим обољењем (текстилци, кожари, млинари) Први симтом је бол који се појачава готово из сата у сат. Појачава се и при притиску трагуса или повлачењем ушне шкољке у било ком правцу.
Отоскопија је болна, а види се у почетку црвенило коже са локалним избочењима, од којих је најизраженије на доњем зиду канала. Запаљенска реакција осталих делова коже сужава канал изазивајући притисак на зидове што само појачава бол. Уколико дође до перфорације фурункула у спољнем каналу налазимо сукрвичаво гнојни секрет. После овога бол попушта. Регионалне лимфне жлезде могу такође бити нападнуте, па отичу и боле. Рецидивишућа фурункулоза уопште, па и у ушном каналу, налаже испитивање у правцу дијабетеса.
Дијагноза је релативно лака, јер се карактерише сужењем мембранског дела канала, болом при притиску на трагус и покретању ушне шкољке, нормалном бубном опном, наглувост постоји само ако је канал потпуно обтурисан, рендгенски снимак мастоида је нормалан.
Лечење је првенствено конзервативно, пожељни су аналгетици и топлота, а само изнимно и операцијска када се раде инцизија и дренажа фурункула.

"Otitis externa diffusa"
Процесом запаљења захваћен је унутрашњи део канала који нема развијено поткожје, нити жлезде, тако да је директно нападнут периост, што изазива врло јаке болове. У суштини је то дифузни дерматитис, изазван бактеријама. Предиспонирајући фактори су: чачкање ушију, купање у нечистој води, нечистоћа радног места, секреција средњег ува. Бактериограм најчешће покаже присуство стрептококуса, стафилококуса, протеуса, ешерихије коли и обиље сапрофитне флоре.
Јављају се свраб, који брзо прелази у бол, црвенило коже канала, секреције или крусте у каналу, понекад повишена температура, болне регионалне жлезде, рагаде на улазу у канал, евентуално наглувост.
Дијагноза се поставља на основу отоскопије, отомикроскопије, бактериолошке анализе, некад аудиометрије и радиографије.

Лечење-чишћење канала, локлана примена антибиотика и кортикостероида. У акутној фази примена штрајфни са "liq. Burowi".

"Otitis externa eczematosa"
Екцем ушног канала је непријатно обољење, поготову ако се прошири и на ушну шкољку, па и на околну кожу. У етиологији првенствену улогу игра алергија, затим конституција, дуготрајно дражење коже хемикалијама, секретом из средњег ува, а обољење се чешће јавља у особа оболелих од дијабетеса.
Акутни стадијум се карактерише тамно - црвеним запаљенским отоком са везикулама, некада пустулама, а касније крустама. Честе су рагаде на улазу у канал. Хронични стадијум је следећа фаза. Кожа је атрофична, сува или лихенификована, а може настати и стеноза канала.

Лечење укључује елиминацију алергена и локални третман кортикостероидним мастима. У хроничној фази терапија је индиферентним мастима,а ретко је потребно хируршко проширење суженог канала.

Otomycosis (гљивично обољење спољашњег ува)
Гљивична инфекција може бити примарна или секундарна, најчешће после псеудомонаса. Болест је постала учесталија после навике локалне примене антибиотика. Претежно се као узрочници изолују "aspergilus niger", "candida albicans" и друге.
Пацијент има мало сметњи, претежно у виду цурења секрета непријатног мириса и свраба. Бол је редак. Отоскопски се виде беличасте, жућкасте, зеленкасте или црне наслаге са хифама или мицелијама које се лако уклањају. Микробиолошка анализа доводи до правилне дијагнозе.
Лечење - спроводи се чишћење канала (борна и салицилна киселина), сушење, локална примена антимикотика.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 2.5.2023.