УБОД ПЧЕЛЕ, ОСЕ И СТРШЉЕНА

Већина инсеката који живе у нашем поднебљу немају отров који би непосредно при убоду угрозио живот човека. Најчешћи убоди су од пчеле, осе, стршљена и комарца, а на месту убода се јавља само оток и бол, а касније свраб. Међутим, ако у кратком времену дође до убода већег броја инсеката (рој) могу се појавити знаци тровања са оштећењем нервног система. У тешким случајевима може доћи и до смрти. Постоје особе које су алергичне на отров инсеката и довољан је само један убод да дође до бурне реакције.

Пчела напада само када је угрожена, и при том губи жаоку и умире. Оса исто као и пчела, боде само у одбрани. Стршљен напада ретко у самоодбрани, или када брани своје гнездо. Стршљен има већу жаоку него оса, и из тог разлога и више боли.
Клиничка слика
Код свих инсеката последице зависе од места уједа. На месту убода настаје: интензиван бол, едем, папула и свраб. У подручју гениталија и лица може настати знатан едем (оток), а посебно је опасан убод у унутрашњост уста или орофаринкса са великим отоком и опструкцијом дисајних путева.

Отров пчеле, осе и стршљена има снажно локално иритативно и потенцијално опште токсично деловање. Након убода, који је праћен најчешће болом, појави се пецкање, а кожа на озлеђеном месту поцрвени. По убоду појављују црвени печати по телу, оток, отежано дисање, отоци у пределу лица и врата и то све представља тешку компликацију која може довести до смрти уколико та особа не прими одговарајуће лекове. Без обзира што је ујед инсекта у нашем крају безопасан, он је сам по себи неугодан, а некипут може бити и начин на који се унесу у организам клице заразних болести. Опште токсично деловање испољава се: у виду хемолизе и бубрежне инсуфицијенције или парасимпатомиметском хиперактивношћу, посебно након убода стршљења чији отров садржи већу количину ацетилхолина, што изазива повраћање, пролив, миозу (сужење зеница), саливацију (лучење пљувачке), немир.

Код преосетљивих особа могућ је прави анафилактички шок.
Како реаговати?
Не треба дирати и чешати оболело место. Можете га хладити испод млаза хладне воде и ставити на њега комадић леда из фрижидера. Локално ставити облогу са ледом, кортикостероидну маст или крему.
Уколико се ради о уједу пчела, требало би пчелињу жаоку сљуштити са коже тупом страном ножа или ноктом. Никако немојте да покушавате да ухватите жаоку пинцетом или између ноктију, јер ћете тако истиснути остатак отрова у кожу. Место уједа мање пчеле или осе оперите сапуном и водом. Уколико се јави оток или бол, ставите на место убода хладне облоге. Након уједа пчеле, осе или стршљена будно пратите појаву знака преосетљивости као што су јак бол и оток или кратак дах и отежано дисање било ког степена. Особе код којих се такви симптоми јаве после првог уједа често развију преосетљивост, или алергију на отров, а у том случају ујед инсекта наредни пут може бити фаталан уколико се не примени хитно лечење. Уколико се ради о убоду инсекта у грло из хране, одмах треба кренути лекару јер некада може доћи и до гушења због тога. За прву помоћ, док не стигнете, сисајте коцкице леда из фрижидера.

Ако имате реакцију на ујед која је барем мало јача од благог бола и умереног отока, пријавите то лекару који ће вам вероватно препоручити тестирање на алергију. Уколико се установи да постоји алергија, вероватно ћете за све изласке напоље морати да носите опрему против уједа пчела, барем у сезони када их има. Преосетљивост на пчелињи отров може да се јави и без претходних знакова упозорења, нарочито код малих беба. Ако се после уједа јави копривњача по целом телу, отежано дисање, промуклост, шиштање, јака главобоља, мучнина, повраћање, задебљан језик, надувеност лица, вртоглавица или несвестица, тражите хитну медицинску помоћ.

Реакција лекара
После смиривања локалне реакције, хладним облозима, или кортикостероидним кремама терапија је антиалергијска и зависи од тежине клиничке слике. Ординирају се антихистаминици и кортикостероиди. У случају анафилактичког шока одмах се ординира интравенозно раствор адреналина, а у најтежим случајевима и интракардијално. Затим се у инфузији дају антихистаминици, кортикиостероиди, норадреналин, кардиотоници и др. У најтежим случајевима се даје кисеоник и мора да се изврши трахеотомија или ендотрахеална интубација.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 4.3.2024.