Плућна тромбоемболија

Тромбоемболија плућа настаје опструкцијом гране плућне артерије крвним угрушком. Презентује се у виду отежаног или убрзаног дисања, убрзаног срчаног рада, несвестице и бола у грудима.

Фактори ризика су поремећаји у систему коагулације-тромбофилије најчешће код младих особа затим продужена имобилизација, фрактуре кука, траума, малигнитети, паранеопластични синдром и хормонална терапија.

За постављање дијагнозе најважнија је клиничка слика, затим одређивање Д димера и кардиоспецифичних ензима, пулмонална КТ пулмоангиографија као златни стандард у дијагностици и ултразвучни преглед срца ради процене оптерећења срчаних шупљина.

За лечење код клинички тешких пацијената примењује се тромболитичка терапија док код свих осталих се примењују антикоагулантни лекови у виду поткожних инјекција или оралне антикоагулантне терапије.

Тромболитичка терапија се примењује код клинички тешких пацијената и убрзава разлагање тромбних маса. На тај начин опоравља функцију десне коморе срца и побољшава перфузију плућа. Највећи успех ове терапије је у првих 48 сати. Контраиндикације за примену тромболизе су цереброваскуларни инсулт, скорашња траума или хируршка интервенција, гастроинтестинално крварење и трудноћа. Уколико је тромболиза контраиндикована или неуспешна може се применити плућна тромбектомија. У зависности од величине тромбних маса уочених приликом КТ пулмоангиографије примењују се антикоагулантни лекови у виду поткожних инјекција или оралне антикоагулантне терапије.

Потребне су редовне контроле од стране кардиолога.

Текст на основу извора уредио др Милош Свирчев, Општа болница Панчево, Интерно одељење

Извори
Интерна медицина за студенте медицине

Датум: 2.8.2024.