1 2 3 4 5

Вести



Пнеумоторакс

Пнеумоторакс се одликује присуством ваздуха у плеури, што доводи до делимичног или потпуног колапса плућа. Постоје три типа пнеумоторакса: затворени, отворени и тензиони (вентилни).

Затворени пнеумоторакс постоји када се комуникација између плеуре и плућа затвори, при колапсу плућа, и остане затворена. Ваздух се постепено ресорбује и плуће се само поново рашири.Отворени пнеумоторакс постоји када постоји комуникација између бронха и плеуре, и не затвара се спонтано при колапсу плућа. Притисак у плеури је приближно једнак атмосферском притиску.Tензиони (вентилни) пнеумоторакс карактерише мали отвор који се понаша као једносмерни вентил: он допушта да ваздух уђе у плеуру при удаху, али спречава његов излазак. Стога ту може да се накупи велика количина ваздуха, а притисак у плеури да порасте знатно изнад атмосферског. Пнеумоторакс је најчешће једностран; може да буде и комплетан и парцијалан. Парцијални пнеумоторакс настаје када постоје атхезије плеуре које спречавају потпуни колапс плућа.

По начину настанка, пнеумоторакс може да буде спонтани и трауматски.

Спонтани пнеумоторакс настаје без претходне трауме грудног коша- дели се на примарни, без присуства основне плућне болести, и секундарни, који компликује постојећу плућну болест. Спонтани пнеумоторакс може се јавити у било ком добу живота, али се издвајају два типа болесника. Први тип су младе особе астеничне конституције, високе и мршаве, скоро увек пушачи, а други тип су старије особе са плућним емфиземом.У првом случају настаје примарни спонтани пнеумоторакс руптуром шупљина у врховима плућа испод плеуре. То су мали цистични простори, пречника до 2 цм, који се тешко уочавају на рендгенским снимцима.У другом случају настаје секундарни спонтани пнеумоторакс, најчешће као компликација хроничне опструкцијске плућне болести емфиземског типа када дође до руптуре емфлземске буле у плеуру, мада пнеумоторакс може да се јави и код било које друге болести плућа.

Трауматски пнеумоторакс настаје код отворене или затворене повреде грудног коша. Он је често праћен и крварењем па настаје хемопнеумоторакс. Тензиони пнеумоторакс чешће настаје у току механичке вентилације или реанимационих поступака.

Почетак се одликује нагло насталим болом, диспнејом и цијанозом.Код парцијалног пнеумоторакса симптоми могу бити благо изражени. Физичким прегледом откривају се, на оболелој страни, ослабљени дисајни покрети, тимпаничан перкуторни звук и нечујно дисање, док је на супротној страни дисајни шум пооштрен. Рендгенски преглед показује делимични или потпуни колапс плућа, које је скупљено уз сенку срца, а у плеурној шупљини изразиту транспаренцију ваздуха без присуства плућне шаре. Код потпуног колапса медијастинумски органи често су померени ка супротној страни, што је нарочито наглашено код тензионог пнеумоторакса. Уколико истовремено постоји излив (хидропнеумоторакс) или крв (хемопнеумоторакс), види се хоризонтална гранична линија између ваздуха и сенке течности.

Тестови плућне функције показују рестрикцијски поремећај вентилације, а гасне анализе респирацијску инсуфицијенцију, нарочито када постоји дислокација медиј астинум-ских органа.

Потврда дијагнозе тензионог пнеумоторакса добија се убодом широке игле у плеураи простор, обично кроз други медјуребарни простор спреда, кад излази већа количина ваздуха.

Код малог и парцијалног пнеумоторакса пражњење ваздуха није потребно. Код комплетног пнеумоторакса, са потпуном ателектазом плућног крила, треба што пре применити дренажу са трајном аспирацијом која обично после 7 до 10 дана доводи до реекспанзије плућа. У око 30-50% болесника, који су имали примарни спонтани пнеумоторакс, може се очекивати појава рецидива.

После појаве трећег рецидива треба, по правилу, спровести хируршко лећење. Буле се лече клинастом ресекцијом. Трауматски пнеумоторакс захтева двоструку дренажу.

Текст на основу извора уредила др Јована Маринковић, Општа болница Панчево, Одељење за радиолошку дијагностику.

Извор- Симптоми.рс