Трикуспидна стеноза

Трикуспидна стеноза представља сужење трикуспидног ушћа, које отежава пуњење десне коморе срца током дијастоле. Најшечће настаје као последица реуматске грознице и често је удружена са трикуспидном регургитацијом, као и са реуматским обољењем митралног или аортног залиска.

Ређи узроци су инфективни ендокардитис, системски еритемски лупус, карциноидни синдром, реуматоидни артритис и Андерсон-Фабријева болест. Трикуспидна стеноза се јавља у 5-10% болесника са тешком митралном стенозом. Сужење трикуспидног залиска доводи до повећања градијента притиска на трикуспидној валвули. Средњи градијент дијастолног притиска већи од 5 ммХг доводи до значајног пораста притиска у десној преткомори и појаве системске венске конгестије (хепатомегалије, асцитеса и едема).

Симптоми зависе од тежине стенозе, присуства обољења других залистака и тежине основне болести. Испољавање симптома митралне стенозе често претходи трикуспидној стенози, због чега су у почетку присутни симптоми плућне конгестије. Тегобе типичне за трикуспидну стенозу су замарање, бол испод десног ребарног лука, надутост трбуха, периферни едеми. Може се јавити и осећај треперења на врату због гигантског А таласа југуларног пулса. Хемодинамски значајна стеноза манифестује се хепатомегалијом и спленомегалијом, жутицом, асцитесом, потхрањеношћу, периферним едемима, дилатираним венама врата. Аускултаторно је типичан звек отварања трикуспидног залиска и дијастолно добовање. Шум трикуспидне стенозе се појачава при удаху, а смањује током издаха, посебно за време Валсавиног маневра.

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, ЕКГ-а, телерадиографије, ехокардиографије, катетеризације срца (није неопходна код свих болесника, али пружа додатне информације). Диференцијално дијагностички треба искључити туморе десног срца, рестриктивну кардиомиопатију, плућну хипертензију и констриктивни перикардитис.

Лечење подразумева рестрикцију уноса соли (ради ублажавања тегоба изазваних системском венском конгестијом) и диуретску терапију, која се мора примењивати са опрезом да не би дошло до хипотензије. Хируршко лечење индиковано је код болесника са умереном или тешком трикуспидном стенозом и средњим градијентом дијастолног притиска изнад 5 ммХг и површином трикуспидном ушћа мањом од 1,5-2 цм2. Метода избора је реконструкција залиска, а ако то није изводљиво залистак се може заменити биолошком валвулом.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, Интерно одељење Опште болнице Панчево

Извори:

-„Интерна медицина“ , проф. др Петар М. Сеферовић , проф. др Драган Мицић , проф. др Небојша Лалић

-www. stetoskop.info

-www.svetmedicine.com