„TREPONEMA PALLIDUM" (БАКТЕРИЈА КОЈА ИЗАЗИВА СИФИЛИС)

„Treponema pallidum" је спирохета, има танак и дугачак облик, величине до 15 μм. Креће се карактеристичним покретима око замишљене осовине бактерије. Антигенска грађа није детаљно позната. Сигурно је да „Treponema pallidum" стимулише параметре, како хумоталног тако и ћелијског имунског одговора. Изазивач је једне од најтежих полних болести и стриктни је паразит човека.

Пут преношења
Инфекција је последица инокулације у кожу или слузокожу, што је олакшано постојањем лезија које не морају бити видљиве голим оком. Најчешћи начин инфекције је директан и то полним путем и зато се најчешће налази у површинским ерозијама слузокоже гениталне, аналне и букалне регије. Индиректна инфекција преко предмета је могућа али ретка.

Патолошки (медицински) значај
Сифилис је хронично заразно обољење које нелечену особу прати кроз цео живот. Патолошке промене се могу развијати на свим ткивима и органима па се зато сматра најтежим венеричним обољењем. Представља значајан медицинским и социјално економски проблем.

Примарни стадијум - период од инфекције до појаве првих знакова секундаризма. Инкубација је око три недеље. После инкубације на месту инокулације јавља се примарни афект, најчешће на гениталијама. Код мушкараца то је гланс и цорона гланса пениса, унутрашњи лист препуцијума, код жена велике и мале усне, слузокожа грлића материце. Почиње плочастом, инфилтрованом променом црвене боје, после дан два следи појава удубљења са улцерацијом која се продубљује, округлог облика, 0.5-1 цм. Промена се назива „ulcus durum", има задебљане ивице, глатко дно, сјајног и сланинастог изгледа, перзистира краће или дуже време после чега остаје ожиљак. Око недељу дана после појаве „ulcus durum"-a настају промене на регионалним лимфним жлездама, испољавају се склераденитисом, оболеле лимфне жлезде су увећане, чврсте, појединачне, безболне. Могућ је осећај опште слабости, несаница, болови у мишићима и зглобовима.

Секундарни стадијум - настаје дисеминацијом трепонема путем крви и може потрајати 2 - 5 година. Најчешће су кожне промене у виду макулозног егзантема (roseola syphilitica), промене су округлог облика, загасито љубичасте боје, појединачне, на бочним странама грудног коша, трбуха, екстремитетима. Чест је и налаз псоријатичних плажа, пиодермије, лихена, реверзибилно испадање косе дифузно или на појединим плажама. Промене се јављају и на слузокожама усне шупјлине, деснима, језику, крајницима. Болесници су често са повишеном температуром, промукли, могу имати сметње при гутању.

„Syphilis latens" - аманифестно стање које се може доказати једино серодијагностичким методама.

Терцијарни стадијум - може се развити после 5 и више година од инфекције. Карактерише се деструктивним променама на кожи, слузокожама и висцералним органима. Гуме су већи чворасти инфилтрати у дубљим деловима коже или костима одакле се шире према површини и срастају са кожом. Настаје деструкција, па перфорација, истиче лепљив, гумозан садржај, а заостају улцерације.

Од висцералних промена значајне су кардиоваскуларне (анеуризма аорте) и промене на централном нервном систему (неуросифилис у виду цереброваскуларних и менингелних поремећаја, спастичне параплегије, „tabes dorsalisa", прогресивном парализом са тешким неуролошким и интелектуалним пропадањем).

Микробиолошка дијагностика
Дијагноза примарне луетичне инфекције се поставља прегледом узорка у тамном пољу микроскопа. Као материјал се користи серозна течност из лезије. Могуће је трепонему доказати техником имунофлоресценце. Серолошка дијагноза се заснива на доказивању постојања специфичних или неспецифчних антитела у серуму болесника. Антитела се јављају већ у првој фази болести, а највише их има у серуму болесника 30 до 40 дана после инфекције. Када се користи као антиген кардиолипин онда се могу изводити следећи тестови: „Wassermann - Kolmer" - ова реакција везивања комплемента и „VDRL" тест. Када се користе трепонемини антигени користе се: тест имобилизације „Treponema-e pallidum" према Нелсон - у (ИТП), тест имунофлоресценце (ФТА) и реакција пасивне хемаглутинације (ТПХА). У каснијим стадијумима од дијагностичке користи је интрадермални тест са антигеном трепонемином.

Лечење
Примењује се пеницилин, а код постојања алергије, еритромицин, тетрацилини. Клиничке манифестације ишчезавају брзо после започињања антисифилисног лечења. Болесник престаје да буде заразан већ након 2-3 дана.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 4.12.2023.