Тортиколис

Тортиколис је накренутост главе на једну страну. Може бити урођени и стечени. Урођени се јавља због скраћења једног од вратних мишића (m. sternocleidomastoideus) најчешће као последица положаја бебе у стомаку мајке током трудноће. Стечени се неретко јавља услед порођајне трауме, што се потврђује опажањем хематома на захваћеном мишићу. Хематом се јавља обично око 10 до 20 дана након порођаја.

Поред ових разлога, узрок тортиколиса може бити и неки неуролошки поремећај, као и поремећаји на нивоу ока или уха, компензација сколиозе, али и постојање тумора у задњој лобањској јами.

При физикалном прегледу уочава се:

- неправилно држање главе
- асиметрија лица и заравњеност потиљка (синдром „залежале бебе“)
- ограниченост бочног свијања главе на супротну страну (од оне на коју је накренута глава у стању мировања)
- ограничена ротација главе на страну на којој је скраћени мишић

Физикални преглед је потребно допунити неуролошким прегледом, по потреби и офталмолошким или оториноларинголошким.

Од дијагностичких процедура врше се:

- ултразвучни преглед (УЗ) – за процену дијаметра и праћење хематома, искључење или потврду постојања циста или увећаних вратних лимфних жлезда

- радиографски преглед( РТГ) - када након примењене физикалне терапије не долази до побољшања

- електромиографија ( ЕМГ) - када се сумња да је узрок неуролошко обољење

- нуклеарна магнетна резонанца (НМР)- код сумње на компресију коренова цервикалних нерава, њихову инфекцију или присуство тумора у непосредној близини

- компјутеризована томографија (ЦТ)- код структурних деформитета вратне кичме

Терапија подразумева разне модалитете:

- Кинезитерапија – примена вежби за јачање мишића и стимулацију моторног развоја, као и позиционирање. Започиње одмах по успостављању дијагнозе. Пасивне вежбе обухватају окретање лица бебе на страну на којој је скраћени мишић, као и истезање скраћеног мишића нагињањем главе на супротну страну од оне на којој је скраћење. Поменуте вежбе се изводе док је пацијент на леђима, а раме се фиксира руком родитеља или терапеута ( зависно од тога ко спроводи вежбање) да се не би његовим покретима компензовао учинак вежбе. Активне вежбе подразумевају јачање мишића врата њиховом активацијом на разне начине. Постављањем беба у лежећи положај на стомаку са ослонцем на рукама, где се очекује одизање главе од подлоге и јачање мишића врата и леђа. Док леже на леђима, врши се стимулација играчкама да окрећу лице ( прате погледом играчку) на страну на којој је скраћен мишић. Такође, окретањем бебе у бочни положај очекује се да одигне главу при покушају да се окрене на стомак.

- Термотерапија – од друге недеље живота. Циљ је повећати еластичност меких ткива

- Електротерапија - од узраста од 15 дана па навише. Циљ је убрзати ресорпцију хематома и спречити фиброзу мишићног ткива

- Хируршка корекција - након навршене прве године живота, уколико није на време препознат или правилно лечен тортиколис. Након интервенције неопходно је укључити кинезитерапију ради јачања мишића и спречавање скраћења мишића у процесу ожиљавања ткива

Опоравак је, код тортиколиса чији је узрок мишићног порекла, у највећем проценту потпуно остварљив. Треба нагласити да је константна примена вежби кључна, као и да је њихово спровођење неопходно свакодневно и у кућним условима.

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, Одељење за физикалну медицину и рехабилитацију

Литература:
1) „Основи физикалне медицине и рехабилитације“ , уџбеник Катедре за физикалну медицину и рехабилитацију Медицинског факултета Универзитета у Београду (2014.)
2) https://www.stetoskop.info/bolesti-nervnog-sistema-neurologija/tortikolis
Oпшта болница Панчево
датум: 19.5.2024.