ТЕТАНУС НОВОРОЂЕНЧЕТА

Тетанус је тешка акутна инфективна и неконтагиозна болест коју карактеришу тонични и клонични грчеви мускулатуре, тешки електролитни и метаболички поремећаји, аутономна дисфункција и често респираторна дисфункција.

Узрок настанка
Проузроковач тетануса је бактерија „Clostridijum tetani", покретан, Грам позитиван, анаеробан, некапсулиран бацил. Споре су веома отпорне у спољашњој средини. Природни резервоар је дигестивни тракт домаћих животиња (коњ, говече, овца), преко фекалних маса клице доспевају у земљу и прелазе у споре. Инфекција новорођенчади настаје пресецањем пупчане врпце нестерилним маказама, српом и слично.
Тетанусни токсин – тетаноспазмин је најјачи биолошки отров после ботулинског и само 1 мг може да убије сто људи. Токсин се ресорбује на нивоу ране где се везује за ганглиоозиде нервне ћелијске мембране и улази у аксон, путем којег доспева до моторних једара кичмене мождине и мозга.

Клиничка слика
Болест се манифестује грчевима, постоје два типа грчева: тонични - стални, непрекидни, не попуштају данима и клонични - повремени, краткотрајни, трају пар секунди до једног минута. Тетанус новорођенчета се одликује кратком инкубацијом, 3 - 7 дана, а први знак болести је појава отежаног сисања (дете одбија дојку) због појаве тризмуса ( грч мускулатуре доње вилице). Болест се скоро увек генерализује (укоченост мускулатуре лица, контракција леђне мускулатуре, захваћеност мускулатуре грудног коша и трбуха што доводи до сметњи у дисању, док су на екстремитетима јаче погођени мишићи ближи трупу, рефлекторни грчеви целокупне мускулатуре). Како се јавља грч респираторне мускулатуре долази до престанка дисања са појавом цијанозе (плава, модра пребојеност) и смрти. Смртност је преко 80%.

Дијагноза
Поставља се искључиво на основу клиничке слике, јер не постоји серолошка реакција за дијагностику болести.
Лечење

Терапија је веома сложена и спроводи се у центрима за респираторну реанимацију. Основни терапијски принципи у лечењу тетануса подразумевају спречавање даље интоксикације организма (примена специфичне имунотерапије), лечење грчева (апаурин, мепробамат, либриум). За сузбијање појачане мишићне напетости дају се препарати диазепама, а у најтежим случајевима мишићни релаксанси (панкуронијум или сукцинилхолин). Уз све споменуто се још дају кардиотоници, бета-блокатори, аналгетици и средства за регулацију ацидобазног статуса. Морају се хитно решавати сметње дисања (интубација, трахеотомија и вештачка респирација) и проблеми гутања (желудачна сонда).

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 17.11.2022.