5. мај – Светски дан борбе против астме

Сваке године у мају обележава се Светски дан борбе против астме са циљем подизања свести o астми широм света. Светска здравствена организација препознаје да је астма од велике важности за јавно здравље.

Бронхијална астма је хронично запаљење дисајних путева које доводи до повећане осетљивости дисајних путева на надражаје што се манифестује понављаним епизодама гушења, кашља, тескобе у грудима посебно ноћу и рано ујутру. Карактерише је распрострањено и варијабилно, често потпуно реверзибилно смањење протока кроз дисајне путеве.

Астма представља глобални здравствени проблем. Последњих година расте број оболелих широм света, нарочито у друштвима која се убрзано урбанизују. Значајан утицај на пораст обољевања имају алергени спољашње и унутрашње средине, пораст алергијске сензибилизације, удружено деловање пасивног пушења у детињству и аерозагађења услед урбанизације. Основу бронхијалне астме чине бронхоопструкција са смањењем протока ваздуха и бронхијална преосетљивост. За њен настанак одговорна је интеракција многобројних фактора. Од значаја су фактори домаћина и то генетска предиспозиција, пол и гојазност као и фактори околине, алергени отвореног и затвореног простора, осетљивост на професионалне факторе, активно и пасивно пушење цигарета, аерозагађење загађивачима отвореног и затвореног простора, респираторне и паразитарне инфекције, начин исхране и лекови, утицај радног места.

Према тежини опструкције дисајних путева разликују се блага, умерено тешка и трешка астма. Разликују се алергијска и неалергијска астма. Алергијска астма настаје услед имунских механизама и јавља се у налетима услед удисања алергена на које је болесник осетљив. Неалергијска астма настаје због узрока који нису јасно дефинисани, али је уочено да погоршања болести настају због респираторне инфекције. Аспиринска астма узрокована је применом ацетилсалицилне киселине и нестероидних антиинфламаторних лекова. Астма на напор изазвана је физичким напором приликом кога се убрзава вентилација и удисање ваздуха који није довољно загрејан. Код професионалне астме напад гушења је узрокован удисањем алергена са радног места на који је болесник постао сензибилисан.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и резултата допунских метода којима се процењују функција плућа и инфламација у дисајним путевима. Податак о постојању атопијског дерматитиса, алергијске кијавице, породичне анамнезе о постојању астме или алергијских болести у породици повећава вероватноћу астме.

Симптоми су варијабилни. Болесник се жали на епизоде гушења, свирања у грудима, отежаног дисања, ретко и на кашаљ. Симптоми пролазе спонтано или на примену бронходилататора. Физикални налаз код болесника са добро контролисаном астмом обично је нормалан. Код недовољне контроле или погоршања болести запажају се високотонски експиријумски звиждуци, продужење експиријума, полифони звиждуци, ослабљен интензитет дисајног шума, док се у нападу јављају тахипнеја, тахикардија, ангажовање помоћне респираторне мускулатуре и централна цијаноза. Допунска метода је спирометрија којом се најчешће започиње испитивање болесника са астмом. Бронходилататорни тест спроводи се са циљем доказивања реверзибилности опструкције дисајног пута што одваја астму од хроничне опструктивне болести плућа. Алерголошки тестови су индиковани за испитивање алерголошког статуса ради доказивања алергијске астме. Радиографија грудног коша не спроводи се рутински. Задатак лекара је и да искључи друге могуће дијагнозе јер су симптоми болести неспецифични.

Потребно је мислити на тумор дисајног пута, страно телo у дисајном упту, опструкцију ван дисајног пута, хроничну опструктивну болест плућа, срчану слабост, плућну емболију. Најчешћа дилема код болесника је да ли код болесника са бронхоопструкцијом и отежаним дисањем потоји астма или ХОБП. На астму указује потпуна реверзибилност симптома и налаза спирометрије. Коморбидитети удружени са астмом су алергијска кијавица, носна полипоза, хронични синузитис на које треба мислити и адекватно лечити јер значајно доприносе тежини клиничке слике.

Препоруке за дијагнозу и лечење астме дала је група експерата Глобалне иницијативе за астму (ГИНА). Лечење се прилагођава стадијуму у којем се болесник налази. Основни циљ лечења је да се постигне и одржи контрола симптома и спрече погоршања болести. Инхалаторни пут примене лека је најбољи јер омогућава брже деловање уз мање системских нежељених ефеката. Основни лекови у терапији су антиинфламаторни лекови и бронходилататори. Последњих година доступне су и терапијске опције за болеснике са тешком астмом у виду моноклонизованих антитела. Од значаја је боравак у средини без аерозагађења са мање алергена, колебања температуре и влажности ваздуха, избегавање стресних ситуација, умерена исхрана и физичка активност. За болеснике који су пушачи обавезна је терапијска препорука престанка пушења.

Највећи проблем у постизању терапијског циља је недовољна сарадња пацијента (мала адхеренција) због нередовног узимања лека као и прекорачења саветоване дозе краткоделујућих бронходилататора. Болест је добро контролисана уколико болесник има симптоме највише 2 пута недељно и то само у току дана, има ноћне симптоме мининум једном недељно, узима краткоделујући бронходилататор највише два пута недељно, обавља свакодневне активности без ограничења, има нормалну плућну функцију, није имао честа погоршања у претходном периоду.

Текст на основу извора уредила др Тања Богојевић Лазић, ОБ Панчево

Извор: Интерна медицина, Медицински факултет Универзитета у Београду 2021