31. мај – Светски дан без дуванског дима

Светски дан без дуванског дима обележава се сваке године 31.маја, а покренули су га Светска здравствена организација и њени партнери. Његовим обележавањем истичу се здравствени и други ризици који се повезују са употребом дувана и залаже се за делотворне политике којима се смањује употреба дувана.

Пушење је водећи узрок обољевања и умирања у свету који се може превенирати. Главни је фактор ризика за кардиоваскуларне болести, малигни тумор плућа и хроничну опструктивну болест плућа. Пушење оштећује готово сваки орган у људском организму, док никотин ствара зависност. Осим активног и пасивно пушење повезано је са већим ризиком за малигнитет плућа и коронарну болест.

Фактори ризика за конзумирање цигарета су првенствено лако доступне цигарете, пушачи у домаћинству, стрес и психијатријски поремећаји, низак степен самопоштовања и самопоуздања, слаб успех у школи, код дечака висок ниво агресије и бунта док су код девојчица то преокупираност телесном тежином и сопственим изгледом. Највећи број пушача своју прву цигарету запали још у средњој школи тако да би програми едукације требало да се усмере на циљану групу средњошколаца и старијих основаца. У склопу едукације важно је истицати штетност пушења по здравље. Друге помоћне мересу забрана пушења на јавном и радним местима, забрана продаје цигарета малолетним лицима, забрана рекламирања дувана и цигарета, едукација кроз медије и спортске иницијативе против пушења.

Често повезана стања са конзумирањем цигарета су коронарна и цереброваскуларна обољења, хронична опструктивна болест плућа, остреопороза, пнеумонија, депресија и анксиозност, смањена плодност. Код трудница које пуше или су пасивни пушачи повећан је ризик од побачаја, превременог порођаја, мале порођајне тежине новорођенчета. Пасивно пушење код детета или одојчета доводи до акутних инфекција горњих и доњих дисајних путева, учесталих егзацербација бронхијалне астме и упала средњег уха.

Престанак пушења благотворно делује на људски организам. За одвикавање од пушења корисни су психолошко саветовање и фармакотерапија. Најефикаснији су када се ова два метода комбинују. Саветодавни рад лекара при сваком лекарском прегледу у вези са престанком пушења побољшава стопу одвикавања. Нефармаколошке мере посебно су значајне за труднице, адолесценте и пацијенте који конзумирају мање од 10 цигарета дневно. Никотинска супституциона терапија (фластери, жваке, лозенге, спреј за нос) је од посебног значаја при одвикавању од пушења јер побољшава стопу одвикавања за 50 до 70%, а фластери се могу набавити без рецепта. Пацијенти који су спремни да оставе цигарете треба себи да поставе тачан датум престанка пушења у наредне две недеље. Од користи би пацијентима могло бити да поред себе имају партнера који ће му бити подршка у процесу одвикавања. Свакако би требало у периоду одвикавања да избегавају околности и средине које би могле бити окидач за паљење цигарете. Од посебног су значаја додатне терапијске мере као што су кратко лекарско саветовање при свакој посети, савети од медицинских сестара, посебно у болницама, индивидуално психолошко саветовање и групна терапија, интернет програми за одвикаванје од пушења, физичка активност код младих. Електронске цигарете имају систем за ослобађање никотина, али нема података о њиховој безбедности и ефикасности као и о правој помоћи при одвикавању од пушења.Уздржавање од дуванских производа је кључно за дугорочну апстиненцију у прве две недеље. Пацијента који поново посегне за цигаретом охрабрити да са одвикавањем започне поново, јер већина пушача пре дефинитивног престанка пушења имали су бар један неуспели покушај одвикавања. У фази одвикавања могући су симптоми апстиненцијалног синдрома у виду депресивног расположења, раздражљивости, анксиозности, несанице, појачаног апетита и слабије концентрације.

Престанак пушења до 40.године живота повезан је са значајним очувањем дужине животног века. Мерљива корист на кардиоваскуларни систем при престанку пушења почиње већ у року од 24 сата од престанка пушења те је у сталном порасту док се ризик не смањи на ниво непушача за 5 до 15 година.

Текст на основу извора уредила: др Тања Богојевић Лазић, пнеумофтизиолошко одељење Опште болнице Панчево

Извори:

Харисонов приручник медицине

Брзи клинички водич