1 2 3 4 5

Вести



14. јун – Светски дан добровољних давалаца крви

Светски дан добровољних давалаца крви обележава се 14. јуна, на дан када је рођен аустријски биолог и лекар Карл Ландштајнер који је заслужан за откриће крвних група, за шта је 1930. године добио Нобелову награду за физиологију и медицину. Овај дан почео је да се обележава 2004. године у Јоханесбургу.

Овогодишњи слоган је „20 година давања: хвала вам, добровољни даваоци крви!“.

Циљ обележавања овог датума био је тај да се ода почаст и признање свим добровољним даваоцима крви, плазме или тромбоцита који овим хуманим и несебичним чином помажу да се спасу милиони живота широм света. На овај датум истиче се димензија дељења и повезаности давалаца крви и пацијената.

Први давалац крви у Србији био је Будимир Гајић, из Белановице код Љига. На предлог др Николе Крстића, хирурга из Београда и солунског борца, Будимир Гајић, борац са прве линије фронта, у пољској болници у околини Солуна, крајем 1916. године као добровољан давалац први се јавља и даје крв за непознатог рањеника. Следећег јутра одбио је понуђену поштеду и са својим саборцима отишао је у нову борбу.

Чињенице о добровољном давалаштву крви:

• Сваком 7. од људи који улазе у болницу потребна је крв
• Просечна трансфузија црвених крвних зрнаца је еквивалентна дозама од три давања пуне крви
• Нашем телу је потребно 48 сати да обнови плазму и до 8 недеља да обнови црвена крвна зрнца
• У Србији је дневно потребно обезбедити 1000 јединица крви, односно организовати акције добровољног давања крви на којима ће 1000 људи добровољно дати крв
• Давалац крви може бити свака здрава особа старости између 18 и 65 година код које се прегледом утврди да давање крви неће угрозити њу, нити особу којој би се та крв применила

Крв и прозводи од крви су основни ресурси за ефикасно лечење: жена које пате од крварења повезаног са трудноћом и порођајем, пацијената са поремећајима крви и коштане сржи, наследним поремећајима хемоглобина и стањима имунодефицијенције, жртава трауме, пацијената који се подвргавају медицинским и хируршким процедурама. Потреба за крвљу је универзална, али приступ крви за све којима је она потребна – није. Недостаци крви су посебно акутни у земљама са ниским и средњим приходима.

Да би се осигурало да свако коме је потребна трансфузија има приступ безбедној крви, свим земљама су потребни добровољни даваоци крви који редовно дају крв. Ефикасан програм давалаштва крви, који карактеришу широко и активно учешће становништва, кључан је за задовољавање потребе за трансфузијом крви у мирнодопским условима, као и за време ванредних ситуација или катастрофа, када постоји пораст потражње за крвљу. Док повољна друштвена и културна атмосфера са снажном солидарношћу олакшава развој делотворног програма давалаштва крви , такође је опште прихваћено да чин давања крви доприноси стварању друштвених веза и кохезији заједнице.

Како би се подигла свест о овом добровољном и хуманитарном чину, Црвени крст и остале инсиституције апелују на све грађане које могу да дају крв, да то и учине. 14. jун је битан јер се тад организују трибине, радионице и догађаји чији је главни циљ подизање свести о важности добровољног давања крви за очување здравља нације и спашавање живота наших суграђана.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар Интерног одељења, Општа болница Панчево

Извори:
• изјзв.орг.рс
• аквалаб.рс
• кругздравља.рс
• лепотаиздравље.рс
• ивањица.гов.рс
Датум: 14.6.2024.