1 2 3 4 5

Вести



Кад срце трепери

Једна од најчешћих аритмија са којима се лекари сусрећу како у ординацијама опште праксе, тако и у амбулантама Интерне медицине јесте фибрилација преткомора. Други назив за ову честу аритмију је апсолутна аритмија комора.

Које су то тегобе које најчешће доведу пацијента у ординацију? Симптоми могу бити разни, у виду неправилног рада срца и осећаја кратког даха, а код споријих аритмија се може јавити несвестица. Није реткост да пацијенти не осећају никакве тегобе, а да прва манифестација атријалне фибрилације буде мождани удар. Лекари опште праксе често насумично открију да пацијент болује од АФ током мерења притиска или аускултације срца, када се чује сасвим неправилни срчани рад.

Код којих пацијената постоји ризик за настанак фибрилације преткомора? На првом месту су пацијенти са хипертензијом, најчешће они са лоше регулисаним крвним притиском, пацијенти старије животне доби, пацијенти са исхемијском болешћу срца и валвуларним манама. Такође, болести штитасте жлезде могу бити разлог настанка аритмије. Како смо споменули, ова аритмија може довести до стварања крвног угрушка у аурикули леве преткоморе, који може резултовати мождани удар код нелечених пацијената.

Како се АФ дијагностикује и лечи? Врло једноставно. Претрагом ЕКГ-а се може поставити дијагноза. Потребан је и ултразвучни преглед срца како би лекар проценио величину леве преткоморе, присуство угрушака у левој преткомори и суштинско стање вашег срца ( постојање валвуларних мана, величину срчаних шупљина и сл.). Лечење на првом месту укључује прописивање антикоагуланте терапије која за циљ има спречавање настанка крвних угрушака. Који пацијенти су погодни за прописивање антикоагулантне терапије се процењује на основу дужине трајања аритмије, старосног доба, придружених болести и ризика од крварења. На нашем тржишту постоје две врсте антикоагулантне терапије - ВКА (витамин К антагонисти) и НОАК (нови антикоагулантни лекови) намењени пацијентима са невалвуларном атријаном фибрилацијом. Прва група лекова, где нам спада најчешће прописивани лек Farin захтевају често праћење коагулационог статуса пацијента, такозвани ИНР. Лек Farin нажалост има честе интеракције са великим бројем других лекова. Вредност ИНР-а изван терапијског опсега може резултовати са једне стране компликације у виду крварења, са друге стране ниске вредности ИНР-а не штите пацијента од компликација у виду можданога удара. Друга група лекова где спадају Eliquis, Xarelto, Pradaxa и други, имају предност у томе, што није потребно праћење коагулационог статуса пацијента и честе одласке у лабораторију ради проверавања истог. Такође, немају толико честе интеракције са другим лековима. Лимитирајући фактор је њихова цена. Уколико се не зна дужина трајања аритмије, ваш лекар ће вам уз антикоагулантну терапију прописати лекове за контролу ритма у случају аритмије са брзим одговором комора, најчешће лек из групе бета-блокатора. Тек након три недеље коришћења антикоагулантне терапије, може се прописати и антиаритмик који може зауставити аритмију уколико су испуњени одређени услови. Наиме, величина леве преткоморе је један од индикатора успешне медикаментозне терапије. Најчешће се користи Амиодарон, Пропафен и Соталол. Избор лека се врши према старосној доби и коморбидитетима пацијента. Следећа терапијска опција је катетерска аблација плућних вена која се користи најчешће код пароксизмалне и перзистентне атријалне фибрилације пацијената са структурално здравим срцем. Тада ова метода има највише успеха. Овај захват се изводи најчешће у локалној анестезији уз благу седацију. Кроз препонске вене се постављају специјални катетери којима се допире до срчаних шупљина и врши се изолација плућних вена помоћу радиофреквентне енергије.

Аутор текста: Др Дарина Азарија, клинички лекар Интерног одељења