1 2 3 4 5

Вести



МОЖДАНИ УДАР СЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ

Две трећине људи који умру у Србији, умиру од болести које би се могле спречити примарном превенцијом, при чему је битна промена понашања који је глобални изазов јавног здравља

Учесталост и тежина, када су у питању болести срца, крвних судова и малигне болести може бити смањена. Добра примарна превенција може смањити смртност Најнижа учесталост можданог удара у Швајцарској - око 1.600 на милион становника, а највиша у Русији и Бугарској око 3.000 на милион становника. Према речима стручњака, таква разлика у обољевању се тумачи добром, односно лошом примарном превенцијом.

Неуролози кажу да се највећи успех код лечења тих болесника може постићи тромболитичком терапијом којом се постиже излечење за око 40 одсто, а која се може применити само у прва три сата болести. Највећи проблем у примени те терапије представља непрепознавање њених симптома и касно јављање лекару.
Мождани удар је у Србији први узрок смрти међу женама и други међу мушкарцима, а стручњаци процењују да годишње од можданог удара код нас умре више од 3.000 људи на милион становника.
"Како становништво у наредних 25 година буде све старије у земљама са средњим или ниским примањима, доћиће до знатног повећања удела смртних случајева који су последица незаразних болести", пише у извештају Светске здравствене организације.
Та организација је, такође, навела да ће 2030. године рак, кардиоваскуларне болести и саобраћајне несреће заједно имати удео од око 30 одсто у броју смртних случајева у свету.
Српски стручњаци су истакли да посебно забрињава чињеница да мождани удар, у народу познатији као шлог или кап, у нашој земљи погађа и људе испод 45 година.
Истраживања су показала да пацијенти који у прва три сата после можданог удара добију медицинску помоћ имају чак 40 одсто шанси да се опораве, али већина особа које га доживе остају тешки инвалиди.

Водећи фактори ризика за настанак болести су:
- пушење,
- висок крвни притисак,
- висок ниво холестерола у крви,
- алкохол, гојазност,
- неправилна исхрана и
- физичка неактивност.
Такође, особе из нижих социјалних група имају два пута већи ризик обољевања и превременог умирања од инфаркта, шлога, болести плућа, дијабетеса у односу на особе из виших социоекономских група.
Стручњаци су указали да редовно мерење крвног притиска помаже да се на време утврди да ли је висок и да се смањи ризик од опасних обољења као што је мождани удар.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 8.5.2023.