СКОРБУТ

У условима нормалне исхране не долази до дефицита Ц витамина јер човек из воћа и поврћа задовољава 90 % потреба, млека и млечних производа 5 %, јаја, рибе и меса 1 % потреба.
У неповољним животним условима може да настане дефицит услед дуготрајног неуношења свежег воћа и поврћа (три месеца). Недостатак витамина Ц у организму настаје након дугих зимских месеци, када се на пролеће не могу попунити испражњени депои витамина Ц због високих цена свежег воћа и поврћа.
Најбогатији извори витамина Ц су шипак, јужно (цитрус) воће, вишња, црни рибизла, лиснато поврће, купус, кромпир, паприка и зелено поврће (где има највише хлорофила у спољним листовима).

Клиничка слика
Делимичан недостатак витамина Ц се манифестује губитком апетита, умором, нервозом, боловима у мишићима и зглобовима, губитком телесне тежине, сувом кожом и честим прехладама.
Потпуни недостатак витамина Ц-сви поменути симптоми хиповитаминозе су још израженији уз фрагилност (ломљиви) крвних судова и капиларно крварење (петехије). Ако се дефицит не лечи долази до изражених крварења по кожи, мишићима, деснима и унутрашњим органима што може да доведе до изненадне смрти.Такође, запажамо анемију која је код хиповитаминозе микро- и макроцитна. Анемија настаје због тога што је витамин Ц неопходан за синтезу хемоглобина, за правилно сазревање еритроцита, за метаболизам фолне киселине, кобалта и гвожђа и као одраз опште потхрањености.

Дијагноза
Дијагноза се тешко поставља, углавном методом искључења многобројних обољења која дају сличне промене. Највише помаже тачна анкета о исхрани, која открива дуготрајан дефицит витамина Ц у исхрани.

Лечење
Даје се аскорбинска киселина, перорално 3 пута по 500мг дневно. Нормализовање количине и засићење депоа у организму постиже се брзо.
Изградња знања и правилних навика у исхрани, садржају витамина Ц у храни, начину чувања и спремања хране који омогућавају и чување витамина су најважнији. У ризичним групама дају се перевентивно препарати витамина Ц.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 15.4.2024.