Сезонски грип и вакцинација као најсигурнији вид заштите од сезонског грипа

Грип је респираторни вирус, и као такав он је прилично агресиван, нарочито према слузокожи дисајних органа. Због тога он чешће него други вируси изазива компликације, које понекад могу бити и веома озбиљне.

Када кажемо сезонски грип, подразумева се да мислимо на акутну респираторну инфекцију, изазавану вирусом инфуенца, која циркулише у свим деловима света. Грип на глобалном нивоу представља велики јавно-здравствени и социо-економски проблем, доводећи до смањења радне способности и оптерећења здравственог система. Изазива га вирус грипа, типови А и Б. Одговоран је за појаву епидемија и пандемија.

Сезонски грип је најризичнији за малишане испод 5 година старости, а нарочито оне који су млађи од 2 године. Осим њих, угрожене су особе старије од 65 година, труднице, становници старачких домова и пацијенти који болују од хроничних болести.

Као што је познато, грип је честа респираторна болест која се у највећем броју случајева испољава са симптомима прехладе, као што су цурење носа, бол у грлу или повишена температура. Оно што грип разликује од прехладе је да се јавља нагло и да има додатне симптоме у виду бола у зглобовима, малаксалости, грознице, главобоље, губитка апетита, повраћања, дијареје или кашља. Такође су код грипа честе и компликације, пре свега као запаљење плућа (пнеумонија), запаљење срчаног мишића (миокардитис), запаљење можданих овојница (менингитис) и запаљење мозга (енцефалитис), које могу имати и смртни исход. Из тог разлога се општој популацији препоручује да сваке године добију вакцину против грипа. На тај начин штите себе, али и чланове своје породице, особе са хроничним и малигним болестима или особе са имунодефицијенцијама. Као последица већег обухвата вакцинацијом, ствара се колективни имунитет у популацији и тако се спречава ширење епидемије.
Најучесталија компликација грипа је бактеријско запаљење плућа. Вирусно запаљење плућа је ређе, али има већу смртност. Могуће су компликације и на осталим деловима дисајних путева, као и од стране кардиоваскуларног и других система. Рејов синдром је компликација која се јавља код деце и повезана је са применом аспирина за снижавање повишене температуре и смањење бола.

Најбезбедији и најефикаснији начин индивидуалне и колективне заштите од грипа је вакцинација сваке сезоне.

Инфекција јединим сојем вируса грипа не омогућава заштиту од других сојева овог вируса.
Које врсте вакцина постоје? Од чега се састоје? Како се дају?
У најширој примени су инактивисане вакцине против грипа (тровалентне или четворовалетне) које се у виду инјекције у мишић надлактице дају особама старијим од шест месеци живота. Постоје и живе, ослабљене вакцине које се у виду спреја за нос дају особама узраста 2–49 година, изузимајући труднице и особе са ослабљеним имунитетом. Оне нису регистроване за примену у нашој земљи.
Сваке године Светска здравствена организација издаје препоруке за састав вакцине у наступајућој сезони грипа на основу доминантних сојева вируса који су били у циркулацији током претходне сезоне.

Ко може да прими вакцину против грипа?

Вакцинација се спроводи код:

1) трудница

2) лица узраста од шест месеци са:
- хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму);
- хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију);
- метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ>40);
- бубрежном дисфункцијом;
- хемоглобинопатијом;
- хроничним неуролошким поремећајима;
- имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са фукционалном или анатомском аспленијом),
- као и код примаоца трансплантата

3) особа старијих од 65 година живота

4) чланова породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине.

Колико често треба да се прима вакцина?
Вакцинација се спроводи сваке године пре почетка сезоне грипа. Имунитет се ствара на сој вируса грипа садржан у вакцини и траје 6–12 месеци. Препорука је да се особа вакцинише у наредној сезони, чак и ако нема измене соја у вакцини због слабљења имунског одговора током времена.

Када особу треба вакцинисати?
Препорука је да се вакцинација спроведе пре почетка циркулације вируса, најбоље крајем октобра, али се може спроводити и током трајања сезоне грипа (зима и пролеће). Треба имати у виду да су потребне две до три недеље након вакцинације за стварање заштитног титра антитела (имунитета).

Да ли је за пацијенте оболеле од малигних болести безбедно да се вакцинишу против грипа?
Да. Особе оболеле од малигних болести потребно је заштити, чак и током терапије основне болести, јер су у високом ризику од компликација грипа, укључујући хоспитализацију и смртни исход.

Да ли је безбедно да се труднице вакцинишу против грипа?
Да. Труднице су у повећаном ризику од озбиљних компликација и смртног исхода од грипа (четири пута већи у односу на жене које нису трудне), као и породиље током прве две недеље након порођаја. Вакцинацијом трудница штите се и њихова новорођена деца за коју вакцинација није индикована. Жене које планирају трудноћу током сезоне грипа, такође треба да се вакцинишу.

Да ли је вакцина безбедна?
Вакцина је веома безбедна. Најучесталији нежељени ефекти инактивисане вакцине против грипа су црвенило, оток, бол на месту убода (15–20% вакцинисаних). Мање од 1% вакцинисаних развије благо повишену температуру, грозницу, бол у мишићима. Ово су очекиване нежељене реакције које обично настају унутар три дана од вакцинације и спонтано се повлаче један до три дана након настанка. Тешке нежељене реакције су веома ретке. Особе које су развиле „Guillain-Barré"-ов синдром унутар шест недеља од вакцинације против грипа не треба вакцинисати уколико нису у групи високог ризика.

Да ли је вакцина ефективна?
Ефективност односно ниво заштите вакцине против грипа зависи од узраста, здравственог стања (имуног статуса) примаоца, степена подударности вирусних сојева у вакцини и циркулацији. У сезонама велике подударности сојева, заштитини ефекат вакцине је 50–70% међу здравим одраслим млађим од 65 година живота. Код старијих са хроничним болестима заштити ефекат вакцине је 40–60%. Вакцинацијом се запаљење плућа и хоспитализација редукују за 70% а смртност за 80%, што је њен највећи значај.

Да ли вакцина може изазвати грип?
Не. Вакцина садржи инактивисане делове вируса грипа који не могу изазвати болест. Некада се вакцинација спроведе у периоду инкубације (период од уласка узрочника болести у организам до развоја симптома) када особа још нема симптоме болести, па након вакцинације развије клиничку слику грипа. Стиче се утисак да је болест узрокована вакцином, што није тачно.

Ко не треба да се вакцинише?
Инактивисна вакцина против грипа се може дати свима изузев деци млађој од шест месеци живота и особама које имају тешку алергијску реакцију на претходну дозу вакцине против грипа.
Привремено се одлаже давање вакцине у случају акутне болести, повишене температуре преко 38,5◦C, алергијске реакције на неки од састојака вакцине, теже нежељене реакције на претходну дозу вакцине.

Текст на основу извор уредио Милан Кивић медицниски тенхничар одељења Неурологије, Опште болнице Панчево
датум: 16.10.2023.

Извори: https://www.domzdravlja-ar.org.rs/vakcina-protiv-gripa/
https://dzns.rs/prehlada-ili-grip/
https://www.4upharma.com/vesti/sezonski-grip-kako-se-zastiti-i-kako-se-leciti-ukoliko-se-inficirate.html
https://zastitazdravlja.rs/index.php/2022/09/30/vakcinacija-protiv-gripa-2022-2023/
ИЗЈЗС Батут –