Сезонски грип и прехлада

Јесен и зима не доносе нам само хладније време, кишу и снег већ и појаву прехладе и/или грипа.

Каква је разлика између ова два обољења?
И прехлада и грип спадају у групу капљичних инфекција које се преносе капљичним путем. Током говора, кијања, кашљања заражена или оболела особа избацује у своју околину ситне капљице које садржати узрочнике обољења. Те капљице путем ваздуха доспевају до других особа које их удисањем уноси у организам, чиме се болест преноси на здраве особе. Здрава особа се такође може заразити и дотичући вирусом инфициране површине и затим их преносећи у свој нос и уста.

Прехлада је најчешћа од свих вирусних инфекција. Веома се брзо шири, уобичајено траје око недељу дана уколико се не искомпликује бактеријском инфекцијом. Прехладу изазива више од 200 врста вируса који нападају слузницу носа, синуса, грла и бронхија.
Прехлада обично почиње постепено, одликује се нормалном или благо повишеном температуром, зачепљењем или цурењем носа, кијањем. Главобоља, болови у грлу као и кашаљ се такође могу јавити али су блажег интензитета у односу на грип.

Сезонски грип се јавља током хладнијег дела године, односно током јесени и зиме. Због тога се често тај период и назива „сезона вируса”.
Када кажемо сезонски грип, подразумева се да мислимо на акутну респираторну инфекцију, изазавану вирусом инфуенца, која циркулише у свим деловима света.
Постоји 3 типа инфлуенца вируса којим се заражавају људи и који изазива сезонски грип. То су типови А, Б и Ц. Вируси инфлуенце типа А и типа Б циркулишу широм света и изазивају сезонске епидемије. Постоје и подтипови који се развијају у оквиру типова (на пример А Х1Н1).
Сезонски грип се преноси капљично и због тога је јако заразан. Веома лако се преноси у затвореном простору и у колективима – канцеларијама, учионицама, вртићима.
.
До развоја симптома долази најчешће након два дана од излагања вирусу, односно период инкубације може да варира у распону 1–4 дана.
Типична болест се карактерише изненадним порастом температуре, боловима у мишићима, гушобољом и непродуктивним кашљем. Накнадно долази до цурења из носа, главобоље, осетљивости на светлост. Оваква клиничка слика се не развија код сваке инфициране особе. Особе које су претходно биле изложене вирусу (кроз природну инфекцију или вакцинацију) имају мање шансе да развију тешку клиничку слику болести. Грип је веома озбиљна болест, мада многи људи мисле да је грип само прехлада. Он може довести до тешких компликација које захтевају болничко лечење, а у неким случајевима и до смртног исхода. Сваке године од грипа оболи око 30% популације на глобалном нивоу, 3–5 милиона развије тешку клиничку слику која захтева хоспитализацију, а 250–650 хиљада људи умре од последица ове болести. Од грипа могу да оболе особе у свим узрасним групама. У посебном ризику од компликација су старији од 65 година живота, мала деца, особе са хроничним поремећајима здравља без обзира на узраст, особе са ослабљеним имунитетом и труднице..
Најучесталија компликација грипа је бактеријско запаљење плућа. Вирусно запаљење плућа је ређе, али има већу смртност. Могуће су компликације и на осталим деловима дисајних путева, као и од стране кардиоваскуларног и других система. Рејов синдром је компликација која се јавља код деце и повезана је са применом аспирина за снижавање повишене температуре и смањење бола.
.
Како спечити обољење од ове болести?
Јак имунитет који се темељи на здравој исхрани, квалитетном сну и редовној физичкој активности представља добру основу за превенцију развоја болести уколико неко дође у контакт са вирусом сезонског грипа.

Најбезбедији и најефикаснији начин индивидуалне и колективне заштите од грипа је вакцинација сваке сезоне.

Вакцинацијом се превенира оболевање, компликације, болничко лечење и смртни исходи.

Постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа, као што су:

1. Покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања након чега се марамица одлаже у канту.
2. Прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола.
3. Избегавање контакта са болесним особама.
4. У случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима.
5. Не додиривати рукама очи, нос и уста, јер се вирус на тај начин најлакше и најчешће преноси.

Како помоћи себи:

- Уносите што више топлих напитака (чајеви, пилећа супа..) и лимунаде
- Конзумирајте што више свежег воћа и поврћа због садржаја витамина, минерала, антиоксиданса и биљних влакана
- Влажите ваздух у просторијама у којима се налазите
- Редовно проветравајте просторије у којима боравите
- Што више мирујте и одмарајте се

Терапија је углавном симптоматска

У случају главобоље, болова у мишићима и повишене температуру (>38° Ц) можете користити лекове за снижавање температуре
Гребање у грлу се смањује сисањем орбилета, употребом спрејева за грло и испирањем грла чајем од жалфије
За смиривање кашаља могу се користити сирупи (најчешће биљног порекла)
Против секреције из носа могу помоћи инхалације и спрејеви на бази морске соли
Антибиотици вам неће помоћи, не узимајте их без консултације са лекаром
Ако се после два-три дана стање не побољша, ако се температура одржава преко 39°С или се стање погорша појавом нових симптома обавезно се што пре јавите изабраном лекару.
Текст на основу извора уредио Милан Кивић медицински техничар одељења Неурологије, Општа болница Панчево
Извори:
https://www.4upharma.com/vesti/sezonski-grip-kako-se-zastiti-i-kako-se-leciti-ukoliko-se-inficirate.html
https://dzns.rs/prehlada-ili-grip/
https://www.domzdravlja-ar.org.rs/vakcina-protiv-gripa/
датум: 16.10.2023.