1 2 3 4 5

Вести



Лумбоишијалгија- проблем савременог животног стила

Лумбоишијалгија, познатија у општој популацији под термином ишијас, јак је бол у пределу доњег дела леђа и седалне регије који се шири низ ногу, некада сасвим до стопала.

Може се јавити у било ком животном добу, мада је учесталост највећа између 40-е и 60-е године живота. Због савремених животних навика које оличава доминантно седентарни начин живота, недовољна или неправилна физичка активност, тренд појаве све млађих пацијената се одржава већ годинама уназад. Оно што је заједничко за све категорије пацијената је да узрок ове локализоване болне сензације представља иритација корена највећег нерва у људском организму -nervus ischiadicus . Иритација потиче од притиска на корене живца због:

-дегенеративних промена којима је захваћен кичмени стуб ( код старијих лица)

-дискус херније ( садржај интервертебралног диска се излије и изврши компресију)

- повреде/подизање терета из неправилног положаја ( пуцањем фиброзног прстена дискуса долази до могућности изливања nucleus pulposusa)

-стеноза спиналног канала

-тумори

-трудноћа( због измењеног држања)….

Отуда, у најзначајније факторе ризика спадају: гојазност, дуготрајно седење, старија животна доб, физички рад у неправилном ставу,...

Основни симптом је бол у пределу карлице и најчешће 1 доњег екстремитета. Тај бол може бити оштар и нагао (често се пореди са убодом велике игле, ударом струје или да дуж ноге струји ледена вода), али и туп и умерен, зависно од броја захваћених коренова живца и интензитета притиска на њих. Најчешће су му придружени и: смањен осећај за додир, осећај хладноће, трњење, мишићна слабост, немогућност ослањања на пету или прсте, отежано покретање ноге и ход. Акутна фаза, у којој је изражен јак бол, може се јављати епизодично у трајању 1-2 недеље, са релапсом у неком периоду. Може трајати и 3 -6 недеља, након чега прелази у субакутну и хроничну фазу, које се карактеришу перзистирањем болне сензације али значајно мањег интензитета.Поред клиничке слике, за постављање дијагнозе користе се : магнетна резонанца, рендген, скенер, електромионеурографија и мијелографија.

Диференцијално дијагностички треба размотрити друге узроке појаве овог јасно локализованог бола, а свакако један од најбитнијих и најсличнијих ишијасу јесте тзв. „лажни ишијас“ тј. Пириформис синдром, који је узрокован спазмом пириформног мишића.

Лечење у акутној фази је симптоматско и подразумева локалну инфилтрацију кортикостероида и аналгетика, након чега треба утопљавати регију термофором. У овој фази оправдана је и примена поливитаминске терапије( Б1, Б6 и Б12) као и миорелаксаната са седативним дејством. Поштедни положај који је најкориснији за пацијента је тзв. Вилијамсов (Williams) положај (на леђима са натколеницама у вертикалном положају и потколеницама у хоризонталном). По умањењу болова прелази се на узрочну терапију, односно физикалну терапију којом се јача паравертебрална мускулатура и тиме смањује притисак на нерв( теретана и фитнес нису терапијске вежбе). Пацијент се саветује да спава на равном, на леђима, јер се тако остварује мањи притисак на корене исхијадичног живца. Уколико је неопходан бочни положај у постељи, потребно је уметнути јастук између колена ради обезбеђивања одржавања једне ноге изнад друге како би положај карлице био што приближнији физиолошком. При кретању је неопходно да пацијент не прави нагле покрете, посебно не ротаторне у лумбалној регији. Уколико је клиничка слика тешка (значајна мишићна слабост/атрофија, поремећај функције сфинктера и потенције, знаци компресије кичмене мождине или дуготрајни јаки болови) примењују се хируршке интервенције.

Велики значај у решавању овог све заступљенијег проблема је у превенцији. Мере које би допринеле смањењу инциденце лумбоишијалгије су: вежбање (правилно и у адекватној мери), правилно држање при седењу, правилан став при подизању терета ( чучећи став са правим леђима, без ротирајућих покрета при усправљању), правилно држање терета (ближе телу), правилна исхрана ( адекватан БМИ одговара мањем оптерећењу кичменог стуба, спречавање развоја ДМ који доприноси оштећењу нерава).

На жалост, иако једноставна, превенција је доста занемарена. Остаје, ипак, нада да ће променом својих животних навика савремени човек одолети изазовима модерног доба и помоћи себи овим ситним, наизглед једноставним, мерама. Неопходно је вратити правилан положај и стабилност своме телу, јер како изрека каже- у здравом телу, здрав дух...Ух!

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, одељење за пријем и збрињавање ургентних стања

Литература:

1) https://www.stetoskop.info/bolesti-misicno-kostanog-i-vezivnog-tkiva-reumatol/lumboishialgia-isijas

2) https://www.rekreativa-medical.com/isijas.html