Розацеа

Поремећај крвних судова и себацеалних жлезда лица назива се розацеом. Одликује је присуство кожних промена: еритема, телангиектазија , налета црвенила (flushing) и промена еруптивног изгледа које подсећају на акне. Локализована је најчешће на централном делу лица, али може бити и на другим регијама, као, на пример, окуларни облик.

Чешћа је код особа светлијег тена, особито женске популације. Сматра се да је за њен развој у извесној мери заслужна генетска предиспозиција, али у значајној мери и фактори спољашње средине (УВ зрачење, промене температуре, исхрана, унос алкохола, примена неадекватних сапуна, лосиона, крема...)
У клиничкој слици доминирају: еритематозне промене образа, чела и браде које су праћене израженим, задебљалим капиларним крвним судовима – телангиектазијама. Запаљенска компонента изражена је кроз појаву папула и пустула на еритематозној основи и доминантно је присутна на носу, потом челу и образима. Кожа носа може бити задебљала услед хипертрофије себацеалних жлезда те регије.
Окуларна розацеа одликује се хиперемијом коњуктива , едемом, цистама на капцима, ....

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике. Диференцијално дијагностички треба обратити пажњу на акне или системски лупус.
Лечење се састоји у избегавању фактора који доприносе њеном развоју, локалној примени антибиотика, а код тежих случајева примењују се системски антибиотици и ретиноиди.

Текст на основу извора уредила др Миломирка Димитријевић, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања



Литература: 1. Ален Р. Мајерс / превод Милка Ј. Дрезгић - НМС Медицина, уџбеник, пето издање, ЛВВ 2005.