Ванзглобне реуматске болести

Ванзглобни реуматизам обухвата разнородна обољења чија је главна заједничка карактеристика да примарно не захватају саме зглобове него тетиве, тетивне омотаче и припоје (ентезе), бурзе, капсуле зглобова. Ванзглобне реуматске болести (ВЗРБ) обухватају две велике групе обољења која се разлију у етиопатогенези, у клиничкој слици и лечењу:

1. Генерлизоване ВЗРБ (фибромијалгије)
2. Локализоване ВЗРБ – у које се убрајају обољења околозглобних структура (ентезопатије, тендинитиси, теносиновитиси, бурзитиси, компресивне неуропатије и алгодистрофични синдром)

ФИБРОМИАЛГИЈА
У фибромиалгији је присутан хронични, дифузни и распрострањени бол у мишићима и мишићно- тетивним припојима, без икаквих знакова анатомске лезије. Болест се чешће јавља код жена него код мушкараца. Појам хроничног распострањеног бола подразумева да бол траје најмање три месеца и да се налази изнад и испод појаса, у левој и десној половини тела и да обухвата болове у пределу кичменог стуба. У лечењу се примењују комбиноване процедуре које обухватају постепено увођење аеробних вежби, аналгетике уз одговарајуће психоактивне лекове (трицклични антидепресиви, инхибитори преузимања серотонина и норадреналина).

ТЕНДИНИТИСИ И ЕНТЕЗОПАТИЈЕ
Тендинитис и ентезопатија се описју као болна стања на месту или близини припоја тетиве за кост која је изазвана претераним ангажовањем одговрајућег мишића. Ова стања се често јављају код физичких радника и спортиста, посебно код атлетитичара у скакачким или тркачким спортовима. Клинички симптоми и знаци тендинопатије и ентезопатије обухвата болове приликом покрета одговарајућег мишића или групе мишића, губитак функције, а некад и палпаторну осетљивост и присуство крепитације приликом покрета тетиве. Мускулоскелетни ултразвук је одлична метода за дијагностиковање тендитиса и ентезопатије. Класичи приступ лечењу обухвата краткотрајну имубилизацију, хлађење ледом, узимања нестероидних антиинфламатрних лекова, а касније и рехабилитације са циљем да се вежбањем и контролом оптерећења избегне понављање тегоба.

БУРЗИТИСИ
Појам бурзитиса се односи на болно запаљење слузне кесе(бурзе) изазвано повредема, бактеријсим инфекцијама или различим запаљенским реуматским болестима (гихт, реуматоидни артитис, итд). Процесом су најчешће захваћена олекранонска бурза(појава се назива студенски лакат), субделтоидна бурза, препателарна бурза и у пределу пес ансеринуса. Током бурзитиса долази до појаве болног отока. Лечење се спроводи хлађењем, локалном или системском применом нестероидних антинфламаторних лекова и ињекцијама депо препарата кортикостероида.

ПОПЛИТЕАЛНЕ ЦИСТЕ
Бејкерове цисте или поплитеалне ците настају хернијацијом синовијалне мембране кроз задњу површину зглобне капсуле у поплитеалној јами. Код деце су поплителане цисте обично бенигна пролазна појава коју не треба лечити, док се код одраслих особа најчешће јављају секундарно, као последица гонартрозе, реуматодног артритиса или других запаљенских реуматских болести. У постеромедијалном делу поплитеалне јаме може да се палпира тумефакција- Бејкерова циста која може да буде болна. Болесници могу да се жале на осећај пртиска и некада на ограничене покрете у колену. Циста може да пукне те долази до изливања синовијалне течности у мека ткива између мишића и потколенице, чиме се развија клиничка слика која подсећа на тромбозу дубоких вена. Дијагноза се поставља ултразвуком, а при истом акту се може урадити и пункција цисте.

Текст на основу извора уредила др Карличић Мирјана, лекар интерног одељења ОБ Панчево
Извори:
1. Biundo JJ Jr. Regional Rheumatic pain syndromes. In: Klppel JH, Stone JH, Crofford LJ, White PH .
Primer on the rheumatic deseases, 13th ed. Springer, New York 2008; 68-86. 2. Dababhoy D and Clauw DJ. Th Fibronyalgia Syndrome. In: Klippel JH, Stone JH, Crofford LJ, White PH. Primer on the rheumatic disease, 13th ed. New York 2008: 87-93.