22. мај – Међународни дан биолошке разноврсности

Светски дан биодиверзитета се у целом свету обележава 22. маја, док неке државе организују низ догађаја у оквиру Међународне седмице биодиверзитета. Ирска је позвала оне који излазе на рекреацију да сликају или сниме сваког вилиног коњица и водену девицу које угледају. Јамајка се усредсредила на представљање пројеката за заштиту природе, али убацила је и виртуелну изложбу. На другим местима на нашој планети, ентузијасти показују како користе локалне биљке или учествују у играма заснованим на научним сазнањима.

Слоган овогодишњег Светског дана биодиверзитета је ”Градимо заједничку будућност за цео живот!”.Овај дан је посебно важан за Србију. Србија је један од европских центара биодиверзитета, 43% врста које насељавају Европу се налази у нашој земљи. Само око 6% површине Србије је заштићено, што је знатно испод европског просека. Еколози позивају на повећање броја и површина заштићених подручја и заустављање неодрживог коришћења природних ресурса. Људи су део богатства природе и једини имају моћ да је заштита или униште. Као становници Србије, немамо избора у заштити биодиверзитета.

Биодиверзитет, односно биолошка разноврсност, подразумева разноликост живих организама, као и разноликост унутар различитих врста. Заштита биодиверзитета је брига целог човечанства. Обележавање овог датума има за циљ да прошири знање и развије свест о зависности наших прехрамбених система , исхране и здравља од биодиверзитета и здравих екосистема. Међународни дан биолошке разноврсности установиле су Уједињене нације како би се најширој јавности указале на значај и неопходност заустављања опадања броја биљних и животињских врста, као и различитих екосистема на земљи. Уједињене нације су на самиту у Најробију 22. маја 1992. године усвојиле Конвенцију о биолошкој разноврсности којом се потврђује општи консензус да је биодиверзитет темељ здраве животне средине и одрживог развоја.

Очување биодиверзитета подразумева обнављање нарушених екосистема и природних станишта, као и очување и опоравак биљних и животињских врста. Свакој четвртој врсти сисара на Земљи прети истребљење, а пред изумирањем је и 50% биљака. У последњих 100 година, више од 90% сорти усева је нестало са пољопривредних добара. Половина врста домаћих животиња је изумрло, а у многим риболовним локалитетима се лови прекомерно. Према подацима стручњака, стопа изумирања биљака, животиња и њихових станишта у свету је 10.000 пута већа него што је природно.

Према последњим подацима биолошка расположивост Србије чини око 60.000 врста иако територија Србије обухвата свега 1.9 одсто територије Европе. Ови подаци указују да Србија има изузетно богат биодиврезитет. Србија поседује и бројне ендемичне врсте, међу којима је најпознатија Панчићева оморика, и на нама је одговорност за очување ових јединствених врста.

У односу на врсте присутне у Европи, у Србији има:

-110 врста риба, што је 51% свих европских врста,

-44 врсте водоземаца и гмизаваца или 49% врста присутних у Европи,

-96 врста сисара или 67% укупног европског броја.

Системи производње хране су угрожени и агробиодиверзитет нестаје. Смањење разноврсности исхране је директно повезан са болестима или факторима ризика за настанак болести, као што су дијабетес, гојазност или неухрањеност.

Србија је један од европских центара биодиверзитета, 43% врста које насељавају Европу се налази у нашој земљи. Само око 6% површине Србије је заштићено, што је знатно испод европског просека. ВВФ позива на повећање броја и површина заштићених подручја и заустављање неодрживог коришћења природних ресурса. Људи су део богатства природе и једини имају моћ да је заштита или униште. Ми, људи, немамо избора у заштити биодиверзитета. Морамо учинити јер наше здравље и наши животи зависе од природе.

Tекст на основу извора припремио др Владимир Чукић, Одељење за пријем и збрињавање ургентних стања Опште болнице Панчево