РАК ШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ (КАРЦИНОМ ТИРЕОИДЕЈЕ)

Врсте карцинома штитне жлезде
Папиларни карцином чини 60 до 70% свих карцинома штитне злезде, жене оболевају 2 до 3 пута чешће него мушкарци и чешћи је у млађем добу. Ако се јави у старијем узрасту углавном је малигнији.

Фоликуларни карцином чини отприлике 15 % карцинома штитне злезде, чешћи је код старијих особа и у мушкараца, а малигнији је од папиларног. Шири се крвним путем и даје удаљене метастазе.

Анапластични карцином чини 10% или мање свих карцинома штитне злезде, углавном се јавља код старијих и нешто чешће код мушкараца. Манифестује се као нагли пораст штитне злезде и присутан симптом је бол. 80% болесника умире унутар године дана од постављања дијагнозе.

Медуларни карцином се може јавити појединачно, па се обично јавља на једној страни, или се може наслеђивати фамилијарно и такви се облици обично јављају на обе стране. Најчешће се открива као асимптоматски чвор штитњаче, а најбоље се тестира мерењем повишене конценрације калцитонина (хормон одговоран за метаболизам калцијума).

Клиничка слика
Тумор може да открије сам пацијент или лекар као солитарни (појединачни цвор) на врату у пределу штитне жлезде. Он може да расте постепено али и нагло, може бити болан и може давати тегобе попут отежаног гутања или дисања.

Дијагноза
Поред клиничких знакова као што су брзо повећање чвора, изузетна чврстина и фиксираност за околна ткива веома је важна нуклеарно-медицинска, ултрасонографска а посебно аспирацијско цитолошка и хистолошка дијагностика.

Лечење
Лечење се састоји од тоталног одстрањивања штитне жлезде (тотална тиреоидектомија) и лимфних чворова након чега се дају хормони којима се потискује излучивање тиреотропног хормона из хипофизе (ТСХ), како би се смањила могућност поновног раста карцинома, као и зрачење радиоактивним јодом.

Компликације
Компликације су последица локалне инвазије вратних органа или удаљених метастатских промена.

Превенција
Делимична превенција се постиже рационалним ограничавањем дијагностичке и терапијске примене извора јонизујућег зрачења пре свега код деце и адолесцената.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 26.9.2022.