1 2 3 4 5

Вести



„Q" грозница

„Q" грозница представља зоонозу коју узрокује „Coxiella burnetii", Грам-негативна интрацелуларна бактерија.

„Q" грозница се јавља широм света, а у нашој земљи се углавном јавља у Војводини. Резервоар инфекције су најчешће домаће животиње (овце, козе, говеда), а могу такође бити и дивље животиње, птице и крпељи. Човек се најчешће зарази у контакту са контаминираним аеросолом, ређе алиментарно ингестијом зараженог млека или млечних производа, убодом крпеља, а изузетно ретко транфузијом крви или трансплацентарно, односно вертикално са мајке на дете.

Ово обољење може бити и професионална болест ветеринара и сточара с обзиром да је животиња посебно заразна у време порода. „Q" грозница има сезонски карактер зима-пролеће, када је време јагњења, јер су овце и козе најчешћи резервоар код нас. Инфициране животиње излучују узрочнике урином, фецесом, млеком, а посебно интензивно излучивање дешава се плодовом водом, лохијама и плацентом, када је могуће заражавање директним контактом. Оболевају и особе које немају неки познати ризик, осим што живе или су боравиле у ендемском подручју. „Coxiella burnetii" је потенцијално биотерористичко оружје будући да је једна бактерија довољна да изазове инфекцију и да се може ширити путем аеросола.

Уколико је до инфекције дошло путем аеросола, „Coxiella burnetii" се умножава у макрофазима плућа одакле се дисеминује у слезину, јетру и коштану срж где доводи до грануломатозног запаљења. Главни фактор вируленције ове Грам – негативне бактерије је липополисахарид (ЛПС) који мења карактеристике током инфекције. Током фазе 1 ЛПС је гладак, што спречава фагоцитозу, док је током фазе 1 храпав. Антитела на антигене фазе 1 и 2 користе се за дијагнозу акутне и хроничне „Q" грознице.

Што се клиничке слике тиче, „Q" грозница може бити акутна или хронична . Инкубација траје 3 недеље. Акутна форма је код око половине инфицираних асимптоматска. Уколико се ипак јаве симптоми, манифестује се као грипозни синдром, атипична пнеумонија или грануломатозни хепатитис. Болест се углавном завршава оздрављењем, осим код имунодефицијентих особа код којих у обзир долазе и тежи клинички облици са ЦНС манифестацијама (менингоецефалитис, парезе кранијалних нерава). Хронична форма се манифестује најчешће као ендокардитис и јавља се код особа са ранијом валвуларном болести срца. Морталитет хроничне форме „Q" грознице је 5-50 %.

Дијагноза се поставља на основу клиничке и радиолошке слике, епидемиолошких података и серолошких тестова. Од серолошких техника најчешће се користе тест индиректне имунофлуоросценције, фиксација комплемента и ЕЛИСА тест. Током акутне форме болести стварају се антитела ИгМ класе на антигене фазе 1 и 2 и ИгГ антитела само на антигене фазе 2. У хроничној форми позитивна су антитела ИгГ класе на антигене фазе 1 и 2.

Лек избора у терапији „Q" грознице је доксициклин током 2 недеље, алтернатива су флуорохинолони. За децу млађу од 8 година и труднице препоручује се триметоприм или сулфометоксазол. Хронична форма болести лечи се врло дуго, 3-4 године, како би се спречили релапси.

Текст на основу извора уредио др Октавијан Баба, лекар на Одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања у Опште болнице Панчево..

Извори :
• „Инфективне болести“, уредници проф. др Снежана Бркић и проф. др Весна Туркулов - Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду
www.stetoskop.info