1 2 3 4 5

Вести



ПОСТТРАУМАТСКИ СТРЕСНИ ПОРЕМЕЋАЈ

ПТСП узрокују психолошки трауматични догађаји који представљају претећу смрт или озбиљну повреду саме особе или других. Догађаји који су повод зову се „стресори", а могу се доживети изоловано или у већим групама. Насилни напад, као нпр. силовање или препад, аутомобилска или авионска несрећа, природне непогоде као земљотрес или урагани, стресори су који узрокују оболевање од ПТСП-а. У неким случајевима гледање страдања или убијања друге особе, или сазнање да је близак пријатељ или члан породице у озбиљној опасности, изазива овакав поремећај.

Свака особа која у животу доживи катастрофу, односно могућност да умре она сама или неко њој веома близак, затим ако доживи тортуру, несрећу или било какву другу ситуацију у којој је угрожен њен или живот њој блиских особа, у одређеном периоду доживљава одређене реакције. Ако та реакција наступи одмах након нежељеног догађаја, онда је то „шокна реакција", која се може временом развити у акутни стрес. Али ако се симптоми наставе манифестовати у наредна три месеца, онда је то акутни посттрауматски стресни поремећај. Међутим, ако се то јави након шест месеци до две године, онда је то хронични, односно посттрауматски стресни поремећај у правом смислу речи. Уколико ПТСП траје интензивно током две године и више, он онда прераста у други поремећај који се зове „трајне промене личности након катастрофичних догађаја".
Трауматски догађаји који су непосредно доживљени обухватају рат, насиље (сексуално насиље, физички напад, пљачку), отмицу, терористички напад, мучење, заробљеништво војних заробљеника у концентрационим логорима, природне катастрофе (пожари, земљотреси, поплаве), тешке аутомобилске несреће и дијагностикована по живот опасна болест. У догађаје који су виђени спадају међу осталим посматрање тешког рањавања или насилну смрт друге особе, несреће, рата, катастрофе или поглед на лешеве или делове тела. Догађаји које су преживеле емоционално блиске особе а о којима појединац сазнаје су: насиље, тешка несрећа, тешка повреда члана породице, блиског пријатеља или сазнање родитеља о болести детета. Симптоми ПТСП-а обично почињу унутар 3 месеца након трауматског догађаја. Међутим, понекад излазе на површину много касније. Трајање ПТСП-а и његови симптоми варирају. Код неких људи опоравак се постиже након 6 месеци, код других треба много дуже. Постоје три категорије симптома.
Основна карактеристика ПТСП-а је стално поновно проживљавање трауме . Траума (стресни догађај праћен снажним емоцијама најчешће страха) се поновно проживљава кроз трауматска сећања и у јави и у сну или се особа понаша и осећа као да поново проживљава догађај. Догађај се проживљава у облику наглих, живих сећања праћених болним осећајима и потпуно обузима пажњу особе. Сећање може бити толико јако да особа мисли како управо поново проживљава трауму или је види како се догађа пред њеним очима.
Код особа које су оболе од ПТСП-а јављају се и симптоми који се називају – симптоми избегавања. Особа стално избегава чињенице везане за трауму – настоји да избегне мисли, осећања или разговоре, места и особе које подсећају на трауму, има приметно смањен интерес и смањено учествовање у важним активностима, има осећај одвојености или отуђења од других особа.
Симптоми појачане побуђености су: сметње сна, несаница, прекомерна напетост и преосетљивост, сметње концентрације, реакције претераног страха. Особе с ПТСП-ом могу често постати нагло раздражљиве и експлозивне с неконтролисаним и пренаглашеним испадима љутње. Имају отежано успављивање или одржавање сна, тешко се концентришу и на незнатне спољашње надражаје могу настати пренаглашене реакције узбуђења праћене са страхом и узнемиреношћу.
Често се могу јавити напади панике код свих наведених група симптома. Симптоми ПТСП-а праћени су са свеукупним падом психофизичке кондиције, може се појавити већа заокупљеност оболелог физичким тегобама и последицама на плану социјално-радног функционисања. Смањен је квалитет живота јер се смањује расположиви капацитет особе; психолошки, телесни, друштвени и материјални. Када се с временом повуку или ублаже симптоми ПТСП-а могу заостати различити симптоми болести који се могу различито дијагностиковати. Када трауматски догађај није успешно савладан и када су се развили и коморбидни поремећаји, говоримо о хроничним (дуготрајним) последицама трауме које захватају различите нивое функционисања особе.

Циљ лечења је успостављање раније психичке равнотеже. Оно се најчешће спроводи као индивидуална психотерапија, групна психотерапија која се може радити у више форми, породична и брачна терапија, фармакотерапија – користе се различите врсте антидепресива, анксиолитика и других психофармака и социотерапија (метода лечења која се спроводи у групи с нагласком на вежбање интерперсоналних вештина и развијања бољих механизама прилагођавања за живот у свакодневици). Комбинацијом наведених начина лечења постижу се најбољи резултати. Лечење се може спроводити у болници, дневној болници и ван болнице, али препоручује се избегавање болничког лечења кад год је то могуће.

Извор: стетоскоп.инфо
датум: 14.9.2022