Посттрансфузионе реакције

Посттрансфузионе реакције су нежељени догађаји који се јављају након трансфузије крви или крвних производа.

Трансфузијске реакције се могу класификовати на више начина и то према:
1. Bремену јављања - акутне, непосредне, касне/одложене
2. Етиопатогенетском механизму настанка - имунолошки посредоване - Неимунолоске
3. Клиничкој слици - благе, умерено тешке, Животно угрожавајуће.
Најчешће се јављају током или одмах након трансфузије, али могу наступити и неколико сати касније.

Уз алергијску најучесталија нежељена реакција је и фебрилна нехемолитичка трансфузијска реакција. Она се обично манифестује повишењем телесне температуре и дрхтавицама. Узрок је имунолошки одговор организма на леукоците или протеине у трансфузији.
Код алергијских реакција од симптома су присутни осип, свраб, црвенило коже, а понекад и отежано дисање. Већина алергијских реакција је блага и пролази уз антихистаминике. Ризик од тешких алергијских реакција, попут анафилаксије, постоји али је врло низак. У таквим случајевима потребна је хитна медицинска интервенција.

Још једна важна компликација је акутна хемолитичка реакција. Она настаје када крвни тип примаоца није компатибилан са трансфузијом. Симптоми укључују бол дуж вене, бол у грудима и лумбалном пределу, главобоља, узнемиреност, фебрилност и/ или дрхтаавица, тахикардија, бронхоспазам, проблеми са бубрезима.
Акутна хемолитичка реакција може бити животно угрожавајућа. Правовремено препознавање и прекид трансфузије су кључни за безбедност пацијента.

Постоји и трансфузијска реакција због преоптерећења течношћу (TACO). Ова реакција се манифестује отежаним дисањем и отежаним радом срца. Пацијенти са срчаном инсуфицијенцијом или бубрежним проблемима су у већем ризику.

Трансфузијска реакција због поремећаја имунолошког система (ТRALI) је још један озбиљан тип. Она може изазвати акутно оштећење плућа и отежано дисање. "TRALI" захтева хитну медицинску процену и интензивну негу.

Рана идентификација посттрансфузионих реакција зависи од пажљивог праћења пацијената. Сви пацијенти се прате током трансфузије, а витални знаци се редовно контролишу. Медицинско особље је обучено да одмах реагује на било какве симптоме. Ако се јаве симптоми, трансфузија се одмах прекида. Затим се спроводе лабораторијске анализе како би се идентификовао тип реакције. У зависности од тежине, пацијенту се примењују лекови попут антихистаминика или кортикостероида.

Превенција посттрансфузионих реакција укључује пажљиво тестирање крви. Крв даваоца и примаоца се тестирају на компатибилност и потенцијалне антигене. Леукоцитна филтрација и употреба специјалних крвних производа такође смањују ризик. Едукација пацијената је такође важна. Пацијенти треба да пријаве било какве симптоме попут грознице, осипа или отежаног дисања. Рана реакција може спречити озбиљне компликације и спасити живот. Већина посттрансфузионих реакција је блага и пролази брзо. Међутим, озбиљне реакције захтевају хитну медицинску интервенцију. Редовно праћење и анализа трансфузионих догађаја помаже у побољшању безбедности. Медицинске студије показују да правилна пракса значајно смањује учесталост компликација. У закључку, посттрансфузионе реакције су ретке, али могу бити озбиљне. Свака трансфузија реакција мора бити брзо препозната.

Текст на основу извора уредила Вања Пишчевић, главни лаборант Службе за трансфузију крви, Опште болнице Панчево

Извор:

1. Roback JD, Combs MR, Grossman BJ, Hillyer CD. AABB Technical Manual. 19th Edition. AABB, 2017.

2. Klein HG, Anstee DJ. Mollison’s Blood Transfusion in Clinical Medicine. 13th Edition. Wiley-Blackwell, 2014.

3. Popovsky MA. Transfusion Reactions. Hematology/Oncology Clinics of North America. 2007;21(4): 667–693.

4. Eder AF, et al. “Transfusion-related adverse events.” N Engl J Med. 2007;357: 2279–2291.

5. European Directorate for the Quality of Medicines & HealthCare (EDQM). Guide to the Preparation, Use and Quality Assurance of Blood Components, 22nd Edition, 2020.
Фотографије преузете из видео прилога РТВ Панчева