24. март – Светски дан борбе против туберкулозе

Сваке године, 24. марта, обележава се Светски дан борбе против туберкулозе како би се подигла свест јавности о разорним здравственим, друштвеним и економским последицама туберкулозе и појачали напори за окончање епидемије ове болести.
Овај датум означава дан када је 1882. године др Роберт Кох објавио откриће бактерије која изазива туберкулозу, што је отворило пут ка дијагностиковању и лечењу ове болести.
Светски дан борбе против туберкулозе је дан за едукацију јавности о туберкулози. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) од 2019. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је у 2019. години 10 милиона људи било оболело од туберкулозе.

Тема Светског дана борбе против туберкулозе 2024. године „Да! Можемо окончати туберкулозу!" преноси поруку наде да је враћање на прави пут за преокрет против епидемије туберкулозе могуће кроз вођство на високом нивоу, повећана улагања и брже прихватање нових препорука СЗО. Након обавеза које су шефови држава преузели на састанку на високом нивоу УН-а 2023. године да убрзају напредак у окончању туберкулозе, овогодишњи фокус се помера на претварање ових обавеза у опипљиве акције. Да би помогла земљама да прошире приступ превентивном третману туберкулозе, СЗО ће објавити инвестициони случај о повећању увођења превентивног лечења туберкулозе.

Туберкулозу изазивају микроорганизми „Mycobacterium" комплекса. Најважнији су „Mycobacterium tuberculosis" (познатији и као Кохов бацил), најчешћи изазивач микобактеријске болести код човека и mycobacterium bovis који настаје ингестијом непастеризованог млека. Оболели од плућне туберкулозе преноси инфекцију капљичним путем.Капљице приликом кашља, кијања или говора прелазе у аеросол те у ваздуху остају неколико сати. Преношење болести зависи од блискости и трајања контакта са оболелим, степена инфективности оболелог и заједничког живота са оболелим. У повећаном ризику од обољевања су пацијенти са коморбидитетима као што су АИДС, дијабетес, имуносупресија. Више од 80 % случајева туберкулозе ХИВ негативних пацијената ограничено је само на плућа.

Епидемиолошка ситуација у Републици Србији: Од 2008. године инциденција туберкулозе је < 20/100.000, а од 2015. године је < 10/100.000 што нас сврстава у подручја са ниском инциденцијом. У 2022. години су пријављене 102 особе оболеле и регистрована инциденција је (5,6/100.000) је скоро два пута већа у односу на 2021. годину и за 25% је нижа од десетогодишњег просека. Сви случајеви су пријављени као појединачни без утврђене епидемиолошке повезаности.
Најнижа инциденција за претходних 5 година је забележена у Северобачком округу (2,9/100.000), а највиша у Јужнобачком округу (7,3/100.000). Карактеристике оболелих у Србији: У 2021. години од туберкулозе је оболело 63 (7,1/100.000) особа мушког пола и 39 (4,2/100.000) особа женског пола. Најмађа оболела особа је имала 18. година. Највећи број оболелих припада старијим добним групама. Особе старије од 50. година чине 60% свих оболелих. Код четири оболеле особе у 2022. години, обољење је имало неповољан исход.

Национални програм контроле туберкулозе у Републици Србији спроводи се у оквиру Програма здравствене заштите становништва од заразних болести. Носиоци реализације програмских активности су здравствене установе и други облици здравствене службе, државна управа и организације цивилног друштва.
Савремена контрола туберкулозе и свеобухватан задатак елиминације туберкулозе као јавноздравственог проблема у групи земаља са ниском стопом туберкулозе, којој Р. Србија припада, подразумева даље ширење обима и домета дијагностичко-терапијских интервенција које укључују: брзу дијагностику туберкулозе, потпун обухват тестирањем резистенције узрочника на лекове, доступност нових лекова за лечење резистентних облика болести, дијагностику латентне туберкулозне инфекције и превенцију активне туберкулозе као и контролу упторебе психоактивних супстанци.

Време је за:
- Савеменији програм превенције и контроле туберкулозе;
- Савременије водиче за дијагностику и лечење свих облика болести;
- Доступност нових лекова за резистентне облике болести;
- Бржу дијагностику болести;
- Бољи обухват тестирањем резистенције узрочника на лекове;
- Дијагностику латентне туберкулозне инфекције и превенцију активне болести
- Контролу употребе дувана и помоћ у одвикавању оболелих од туберкулозе;
- Мултидисциплинарну и мултисекторску сарадњу на постизању бољих резултата лечења.

Текст на основу извора уредила др Катарина Милић, Служба за пулмологију Општа болница Панчево

Извори:
- https://www.who.int/campaigns/world-tb-day/2024
- Харисонов приручник медицине
- Batut.org.rs
- Izjzv.org.rs