Пролећне дијете
Пролеће нам доноси дуже, сунчане дане који нас подсећају да је лето близу. Обично тада почињемо да размишљамо о начину на који можемо да се решимо вишка килограма које смо добили у зимском периоду. У хладним, зимским месецима смањена нам је физичка активност, мање уносимо свеже воће и поврће а сами оброци су калоричнији. Када томе додамо нередовне оброке и честе празнике током којих смо, најчешће, неумерени у исхрани, јасно нам је како лако можемо да дођемо до вишка килограма. Највећа заблуда је да тај вишак килограма можемо лако и брзо да регулишемо током пролећног периода, заборављајући да смо се неправилно хранили читавог зимског периода. Са доласком првих лепих дана, крећемо у потрагу за „чаробним штапићем” који ће нам помоћи да витки и здрави дочекамо лето.
Одржавање оптималне телесне масе уз одговарајућу физичку активност треба да буде начин живота. Брза, краткорочна редукција телесне масе може довести до здравствених проблема и до повећања телесне масе по повратку на уобичајену исхрану. Брзо долажење до жељене телесне масе често постављамо као први и једини циљ занемарујући чињеницу да, на тај начин, можемо да угрозимо здравље. На редовне оброке и умереност у исхрани уз одговарајућу физичку активност треба да мислимо целе године. Зимски период и празници не могу да нам буду изговор за често уношење јаке, масне, зачињене хране и смањену физичку активност. Иако зима као годишње доба можда захтева калоричнију храну, то никако не значи да у нашој исхрани не треба да се нађе храна богата витаминима и дијетним влакнима. Масне врсте меса можемо заменити пилетином, ћуретином, рибом. Поред сезонског воћа и поврћа у исхрани треба да буду заступљене житарице и језграсто воће. Када говоримо о слаткишима, уместо кекса и чоколаде или чоколадних колача можемо појести и оне са поморанџом, лимуном, наром или неким другим воћем и на тај начин можемо да се хранимо здравије и у зимском периоду. Ако поведемо рачуна о начину припреме хране, о распореду оброка у току дана, уз умерену физичку активност, можемо одржати телесну масу и очувати здравље.
Уколико смо у пролеће, ипак, ушли са вишком килограма, дијету не треба да спроводимо на своју руку већ под надзором стручњака. Адекватни савети могу се добити у Саветовалишту за исхрану Института за јавно здавље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у коме лекари на основу анамнезе, лабораторијских анализа, физичке активности и дневног ритма пацијента предлажу одговарајући начин исхране. Промена навика односно начина живота у вези са исхраном, уз одговарајућу физичку активност, уз помоћ лекара у Саветовалишту, прераста у начин живота који ће нам сачувати, пре свега, здравље.
Извор:
https://www.batut.org.rs/index.php?content=2811