ПРОЛАКТИНОМИ

Пролактиноми представљају туморе ћелија предњег режња хипофизе. По природи најчешћњ су то аденоми (врста бенигних тумора), као и већина осталих тумора хипофизе. Они производе и излучују хормон пролактин, који нам тако предтавља врло користан тумор маркер, како у постављању дијагнозе, тако и у праћењу успешности лечења. Наиме, величина пролактинома директно корелира са конценрацијом серумског пролактина. Нормалне концентрације серумског пролактина износе 200-600 mIU/l.

Све пролактиноме према њиховој величини можемо поделити у две групе:

- микроаденоме (микропролактиноме) чија величина достиже до 10мм и
- макроаденома (тј макропролактиноме) чија величина прелази 10мм.

Симптоми пролактинома:

• Галактореја (истицање секрета из дојки)
• Аменореја (изостанак менструације)
• Губитак либида
• Губитак потенције

Жене се на преглед најчешће јављају због галактореје и аменореје, али врло честа сметња је и појава инфертилитета (неплодности). Код синдрома аменореја-галактореја кључно је пре свега искључити могућност постојања трудноће пре него што се пређе на радиолошку дијагностику. Обзиром да се жене лекару јављају обично одмах након изостанка меснтруације аденоми дијагностиковани у женској популацији углавном припадају типу микроаденома.

Са друге стране мушкарци се лекару јављају најчешће услед смањења либида и проблема са потенцијом, најчешће се доста касно обраћају лекарима те су пролактиноми дефинисани код њих најчешће у стадијуму макроаденома.

Услед ширења туморске масе долази и до притискања околног ткива тумором, а у зависности од смера ширења (супра-, пара-, инфраселарно) симптоми могу укључивати и : главобољу, сужење видног поља, смањење оштрине вида, истицање ликвора на нос, појаву кранијалног инсипидног дијабетеса (учестала потреба за мокрењем, мокрење велике количине течности) итд.

Дијагностика пролактинома:
Главна дијагностичка метода представља мерење серумског пролактина и потврда постојања хиперпролактинемије. Методом нуклеарне магнетне резонанце са контрастом регије турског седла (НМР Селарне регије) радиолошки се потврђује постојање аденома хипофизе (златни стандард за дијагностику), мада се и методама профилне радиографије лобање и циљаним рентгенским снимком турског седла могу увидети знаци постојања интраселарног тумора (елевираност дорзума седла, увећање тзв. балонираност седла са истањеношћу или ерозијама његових контура) .

Концентрација пролактинома мери се вађењем крви из већ предходно поставњене брауниле, по новим препорукама довољан је само један узорак крви, при чему се поред пролактина мери серумска концентрација и других хормона (јутарњи кортизол, слободни тироксин, тиреостимулишући хормон, лутеинизирајући хормон, фоликулостимулирајући хормон), а у циљу провере хипофизне функције.

Уколико је серумски пролактин 4000-5000 mIU/l са сигурношћу се може поставити дијагноза пролактинома, међутим треба имати на уму да нису све повећане вредности пролактина у крви (хиперпролактинемије) једнаке дијагнози пролактинома.

Узроци хиперпролактинемије осим пролактинома могу бити и:

• Трудноћа и дојење
• Стресне ситуације
• Примарна хипотиреоза
• Стимулација (траума) зида грудног коша
• Хронична бубрежна инсуфицијенција
• Медикаментозна хиперпролактинемија
• Лекови који блокирају допаминске рецепторе у хипофизи (антидепресиви, анксиолитици, блокатори калцијумских канала, хормони, инхибитори синтезе допамина)

Лечење:
Прва линија лечења пролактинома увек је медикаментозна (лекови који стимулишу допамин , тзв агонисти допамина у које спадају бромокриптин, квинаголидом, каберголином). Хируршко леченје пролактинома је у другом плану и то тек када за то постоје посебни разлози (попут резистенције на лекове агонисте допамина, као и у ситуацији где је неопходно смањење туморске масе уколико се компресијом угрожава вид пацијента услед притиска на оптичку хијазму). Сви други тумори хипофизе као први избор лечења користе хируршки приступ.

Текст према референцама уредила др Јелена Милетић Поповић, клинички лекар ОБ Панчево

Референце:
1. Melmed S. Disorders of the anterior pituitary and hypothalamus. James L. Harrisons principles of internal medicine, 20th edition, 2018., поглавље 339: 1886-2890
2. Петар М. Сеферовић, Небојша Лалић, Драган Мицић: Интерна медицина, Медицински факултет универзитета у Београду, 2021., Ендокринологија, поглавље:Болести предњег режња хипофизе и хипоталамуса 07-15.