1 2 3 4 5

Вести



21-28. јануар – Европска недеља превенције рака грлића материце

Од 2007. године, сваке године трећа недеља јануара се обележава као Европска недеља превенције карцинома грлића материце. Ова иницијатива је покренута од стране Европске асоцијације за борбу против карцинома грлића материцe (European Campus Card Association-ECCA), након чега је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележавању Евроске недеље превенције карцинома грлића материце, а она има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

Карцином грлића матрице представља малигни епителни тумор локализован на порцији материце или у цервиклном каналу . Најчешће се јавља код жена пре менопаузе, између 35. и 49. године живота. На њега отпада 70 % свих гениталних малигних тумора. Чешће се јавља код жен са честим запалјенским процесима на грлићу, код жена које су имале више порођаја и побачаја , код жена које рано ступају у сексуалне односе и чешће менјају партнере, као и код жена са лошом полном хигијеном.

Основни фактор ризика је дуготрајана инфекција одређеним типовима Хуманих папилома вируса (ХПВ). Постоји преко 100 типова ХПВ-а, од којих око 40 изазива инфекције слузокоже полних органа код оба пола. Неки од њих узрокују промене у површинским ћелијама грлића материце из којих временом може да се развије карцином грлића материце.У 99,7% случајева карцинома грлића материце постоји ХПВ инфекција! У чак 70% случајева узрочник је неки од високоризичних типова ХПВ-а 16 и 18, ређе 45 и 56, који су доказано онкогени!

ХПВ инфекција је неопходан али не и довољан фактор ризика за настанак рака грлића материце!Под високим ризиком од настанка рака грлића материце су жене:
- пушачи, са ослабљеним имуним системом (ХИВ инфекција, имуносупресивна терапија), које су рано ступиле у сексуалне односе (пре 16. године живота),које су имале велики број сексуалних партнера,које упражњавају сексуалне односе без заштите (кондома),које не иду на редовне контролне прегледе,које више година користе оралне контрацептиве,са прекомерном телесном тежином,са честим упалама вагине и материце.

Процес настанка карцинома је дуготрајан. Обично се на грлићу прво јављају мале невидљиве промене у виду цервикалних интраепителних неоплазија (ЦИН), које су у потпуности излечиве уколико се правовремено открије, што је најбољи пут превенције цервикалног кацера. У 10-15% ове промене прогредирају у преинвазивни карцином. Процес настанка карцинома из цервикалних интраепителних неоплазија треаје између 5 и 15 година, зато се оне редовно морају пратити цитолошки и колпоскопски. Код благих облика ЦИН , мора се правовремено извршити циљана биопсија и киретажа цервикалног канала, док код тежег облика ЦИН потребно је извршити конизацију и хистолошки преглед добијеног материјала.

Карцином грлића може се поделити у две велике групе, прву групу чине предклинички или преинвазивни стадијум, нулти стадијум интраепителни или "carcinoma in situ", а у другој групи се налази клинички или инвазивни карцином.
Код преинвазивног стадијума нема никаквих симптома болести. Када се појаве први симптоми , болест је ушла у инвазивни стадијум. Први симптом је контактно крваренје, обично у току полног односа или при гинеколошком прегледу. Касније се јавља сукрвичасто бело прање, које је резистентно на терапију, . Када је карцином продро у везивн ткиво јавља се сукрвави исцедак и неправилна крварења. Појава исцетка који личи на иседак испраног меса побуђује сумњу на карцином грлића или тела материце. Бол представља касни симптом, јавља се у доњем делу трбуха, у крстима, касније у ногама.
Преинвазивни карцином се открива само лабораторијски. Дијагноза инвазивног карцинома грлића се поставља на основу клиничког прегледа и лабораторисјких анализа. Потребно је прегледати грлић под спекулумом и узети брис за цистолошку анализу по Папаниколау.Колпоскопија заузима значајно место у дијагнози овог карцинома и омогућава извођење циљане биопсије са сумњивих места.Дефинитивна дијагноза се поставља само хистолошким прегледом ткива грлића узетог са сумњивог места. Због могућности постојања ендоцервикалног карцинома, потребно је урадити и киретажу канала грлића и материјал хистолошки прегледати. Ако биопсијом узет материјал није довољан а постављање дијагнозе, ради се конизација грлића. Допунске методе у дијагностици инвазивног карцинома су су ректоскопија, иригографија, цистоскопија , рендгенски снимак плућа и карлице.

У лечењу карцинома грлића најважнија је рана дијагностика и брза примена адекватне терапије. Карцином грлића се лечи хирушки и зрачењем.У преинвазивном стадијуму лечење је оперативно и зависи од животне доби, да ли је жена рађала или жели још да рађа.У узнапредовалим стадијумима болести примењује се јонизујуче зрачење и симптоматска терапија.

Карцином грлића материце, и поред доказаних мера превенције, већ дуги низ година наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији у нашој земљи. Имајући у виду да сваке године око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се Србија налази на неславном петом месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције.

На подручју града Београда, тренутно преко 4.800 жена живи са овом болешћу, док сваке године око 100 наших суграђанки нажалост изгуби борбу (у 2021. умрло је 76 жена). У току 2021. године регистрован је 128 нови случај болести. Највећи број оболелих жена је из старосне групе 40-59 година, међутим последњих година приметно је повећање броја новооткривених случајева у млађој популацији, управо у генеративном добу од 15-49 година.

У нашој популацији један од значајних фактора који доприносе великој смртности од овог обољења јесте управо чињеница да је прва фаза ове болести углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово две трећине жена први пут јави гинекологу тек када је болест одмакла. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење.

Имајући у виду да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), сматра се да је најефикаснија мера примарне превенције против ове болести правовремена имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак.
Већина земаља Европске уније је увела имунизацију против ХПВ-а. У земљама попут САД, где је вакцина у употреби од 2006. године, и Аустралији, где се бележи велика покривеност имунизацијом, већ се евидентира значајно смањење броја инфицираних ХПВ-ом, ређа појава преканцерозних промена грлића материце код младих жена, као и гениталних кондилома код припадника оба пола.
У Србији активна имунизација против ХПВ се препоручује код деце старије од девет година, првенствено код деце седмог разреда основне школе (пре првог сексуалног односа). Младе жене могу да приме вакцину у до 26. а млади мушкарци до 21. године живота. Вакцина против ХПВ инфекције је у нашој земљи од јуна 2022. године бесплатна за децу оба пола, у узрасту од 9 до19 година.Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација, колико год била безбедна и делотворна мера превенције, никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, нарочито ако се узме у обзир да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване дуготрајном вирусном инфекцијом, прерасле у карцином. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане карцином, када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање карцинома грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Ризик од настанка карцинома грлића материце се може сманјити редовним одласком на превентивне прегледе и редовне контроле код гинеколога,jављањем на организовани скрининг за карцином грлића материце (када добијете позив из Дома здравља), познавањем симптома ове болести и одласком код лекара уколико се уочи неки од њих, вакцинисањем против ХПВ, уколико спадате у циљну групу за примање вакцине.

Циљ редовних превентивних прегледа је откривање почетних промена на грлићу материце пре него што се малигно обољење развије. Што се промене раније открију, лечење је лакше и успешније. Када се рак већ развије, третман постаје тежи, а његов успех је мање загарантован.
Запамтите, у почетним стадијумима болести најчешће нема никаквих симптома!Буди бржа!

Текст на основу извора уредила др Јована Маринковић, Општа болница Панчево, Одељење за радиолошку дијагностику.
Извор- Гинекологија и акушерство, уџбеник за студенте медицине, Плећаш Дарко, 2019.
www.batut.org.rs