1 2 3 4 5

Вести



Превенција дијабетеса тип 2

Дијабетес тип2 је болест која се може спречити, што је значајна информација за особе са предиспозицијом за развој овог обољења, а то су првенствено људи који се боре са гојазношћу, имају мањак физичке активности, као и лоше навике у ихрани. Ефикасност превенције ДМ тип 2 зависи од упорности и мотивисаности појединца за прихватање здравијег стила живота. У свету је рађено пет клиничких студија од 1991. до 2006. које су обухватале од 180 до 2160 испитаника, а трајале су између 3 и 6 година – резултат студија показао је да је промена животног стила била довољна за превенцију дијабетеса код више од половине испитаника.

Најважнији фактор који води у ДМ тип 2 је гојазност. Пре свега мислимо на абдоминалну гојазност, зато је мера обима струка важан фактор у процени ризика за настанак ДМ тип 2. Струк меримо на крају издаха, преко најизбоченијег дела стомака. За мушкарце препорука је да је обим до 94цм, за жене 80 цм. Израчунавањем индекса телесне масе можемо се оријентисати да ли остоји општа гојазност. Зашто је накупљање масног ткива опасно? Јер се покреће читава каскада штетних догађаја у ћелијама масног ткива, те долази до појаве запаљенског синдрома, и снижава се концентрација супстанце (адипонектина) која има антиатерогено и антидијабетогено дејство.

Уколико је особа гојазна, оптимално је да се планира губитак 5-10% првобитне ТТ у периоду од 12-24 месеца или 300-453 г недељно. Иако звучи једноставно, у пракси није лако изводљиво. Најтеже је истрајати након иницијалног губитка од 3кг, као и одржати жељену тежину – што је кључ превенција дијабетеса. Губитак телесне тежине постиже се више вежбањем и побољшањем кондиције, него гладовањем.

Потребно је првенствено дефинисати циљ. Можемо направити табелу за целу годину са јасно дефинисаним месечним циљевима. Самоконтрола је добар начин за одржавње мотивације. Редовно мерење и праћење резултата, може помоћи у истрајавању на путу ка пегулисању телесне тежине и превенцији шећерне болести.

Који је највећи проблем када донесемо одлуку о регулисању телесне тежине?

Избор намирница, навике у исхрани које смо стекли током живота и начин припремања оброка. Обично квалитетан оброк захтева промишљање и планирање, што није увек лако. Такође потребно је схватити да оно што радимо када желимо да превенирамо настанак дијабетеса, није краткотрајна дијета, већ усвајање новог животног стила.

Шта заправо значи промена навика у ихрани?

Смањити укупан унос масти, као и унос засићених мастих, простих шећера, повећати унос влакнастих материја. Бирати квалитетније угљене хидрате са мањим гликемијским индексом (намирнице које мање утичу на скок шећера у крви и доводе до мањег пораста постпрандијалне гликемије). Промена у количини хране. Ипак је најсигурнији начин при планрању регулисања телесне тежине израчунавање дневног калоријског уноса. Што се тиче врсте исхране која се препоручује, медитерански начин исхране и поштовање поста, ДАСХ и вегетеријанска исхрана се свакако се препоручују као добрар избор. Препоручује де да један оброк у току дана буде главни - најбогатији у калоријама, што је потребно пажљиво испланирати. Половина тањира треба да буде поврће са мање угљених хидрата, ¼ месо, риба, сир, тофу... ¼ сложени угљени хидрати (кромпир, пиринач, интегралне житарице).

Према томе – што више физичке активности, а мање белог хлеба, слаткиша, сокова, газираних пића. Бирати житарице од целог зрна, орахе, семенке, лешник, бадем и воће конзумирати свагодневно као ужину у малим порцијама. Порција меса треба да буде величине длана, свеже поврће (салате) конзумирати без ограничења. Постоји још смерница у ихрани које можете добити према савету нутриционисте и лекара, смернице треба да буду индивидуалне, као и коришћење суплемената.

Важно је само поставити циљ и кренути ка остварењу, свакодневним променама. Корисно је записати све што у току дана поједемо, да бисмо имали адекватан увид у реално стање. Такође треба знати да не мршаве сви истим темпом, исто као што се и не гоје сви истом брзином. Исхрана са 1200кцал даје просечни губитак у килажи за око 9 кг током 16 недеља (код некога то буде 6.5 кг, код некога 16кг). Исхрана са вишком од 1000кцал током 8 недеља значи добијање на тежини од 2 до 7 кг.

Када говоримо о физичкој активности и превенцији дијебетеса, то не мора бити ексцесивно вежбање. Довољна је шетња бржим темпом од око 30 минута дневно, вежбе истезања и јачања мишића. Интензитет вежбања одређује се према срчаној фреквенци, у томе вам могу помоћи смернице лекара.

Редовним контролама може се предупредити настанак дијабетеса, јер је то болест која се развија постепено. Сем наведених препорука, потребно је контролисати ниво гликемије у крви једном годишње, посебно код старијих од 45 година, са породичном предиспозицијом за настанак шећерне болести, код оних са повишеним крвним притиском, дислипидемијом, код жена са гестацијским дијабетесом или код оних које знају за синдром полицистичних јајника.

На овом линку оријентационо можете проверити ризик од настанка шећерне болести.

На овом линку оријентационо можете проверити ризик од настанка шећерне болести.

Текст на основу извора уредила др Маријана Ивановић, лекар Опште болнице Панчево

Лутература:
https://www.vodickrozdijabetes.rs/
ТЕРАПИЈСКИ ПРИРУЧНИК ЗА ДИЈАБЕТЕС ТИП 2 Тедора Бељић Живковић
датум: 22.8.2024.
Текст на основу извора уредила др Маријана Ивановић, лекар Опште болнице Панчево