3. децембар – Међународни дан особа са посебним потребама

Од свог оснивања 1945. године, Уједињене нације (УН) истичу своју посвећеност и позивају на стварање инклузивних, приступачних и одрживих друштава и заједница - нарочито усвајањем Универзалне декларације о људским правима 1948. године. Током времена , УН су свој фокус усредсредиле на промовисање добробити за људе који живе са инвалидитетом, а 1992. године затражиле су да се 3. децембра сваке године обележи Међународни дан особа са инвалидитетом.

Обележава се сваке године 3. децембра са циљем да се промовише пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом. Једна милијарда људи, или 15% светске популације, има неки облик инвалидитета. Преваленција је већа у земљама у развоју, где особе са инвалидитетом чешће имају нижи степен образовања, лошије здравствене исходе, нижи ниво запослености и веће стопе сиромаштва. Пандемија COVID-19 дубоко је погодила заједнице широм света, посебно осетљиве групе. Како пандемија COVID-19 и даље има широко распрострањене ефекте, поставља се једно питање: како се можемо позабавити дуготрајним системским неједнакостима које су сада још видљивије? 2022. године се Међународни дан особа са инвалидитетом обележава под слоганом ,,Трансформативна решења за инклузивни развој: улога иновација у подстицању приступачног и праведног света''.

Глобално обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом 2022. биће око свеобухватне теме иновација и трансформативних решења за инклузивни развој, покривајући у три различита интерактивна дијалога следеће тематске теме:

1.Иновације за инклузивни развој особа са инвалидитетом у запошљавању (СДГ8): овај дијалог ће разговарати о везама између запошљавања, знања и вештина потребних за приступ запослењу у иновативном, брзо променљивом технолошком пејзажу за све и како помоћне технологије могу повећати доступност запошљавању и бити укључене у радно место.

2.Иновације за развој инклузивне особе са инвалидитетом у смањењу неједнакости (СДГ10): овај дијалог ће разговарати о иновацијама, практичним алатима и добрим праксама за смањење неједнакости и у јавном и у приватном сектору, који укључује инвалидност и који је заинтересован за промовисање различитости на радном месту.

3.Иновација за инклузивни развој особа са инвалидитетом: спорт као пример: сектор у коме се сви ови аспекти спајају; спорт као пример добре праксе и место иновација, запошљавања и правичности.

Особе са инвалидитетом чешће траже услуге здравствене заштите, али их у мањој мери остварују. На пример, истраживање међу особама са озбиљним менталним поремећајима показало је да између 35% и 50% њих у развијеним земљама и између 76% и 85% у земљама у развоју, није добило третман током године пре истраживања.

Активности промоције здравља и превенције су недовољно усмерене ка особама са инвалидитетом. На пример, жене са инвалидитетом ређе обављају превентивни преглед у циљу раног откривања рака дојке и рака грлића материце у односу на жене без инвалидитета. Особама са интелектуалним оштећењима се ређе проверава телесна тежина. Адолесценти и одрасли са инвалидитетом су чешће искључени из програма сексуалног образовања. Такође, особе са инвалидитетом могу искусити већу рањивост у случају појаве пратећих стања (уринарна инфекција, бол, остеопороза), коморбидитета (дијабетес), превременог старења, уколико имају ризично понашање по здравље (пушење, физичка неактивност). У овој популацији се бележе веће стопе превремене смртности. Нпр. истраживање спроведено у Великој Британији открило је да су људи са поремећајима менталног здравља и интелектуалним оштећењима имали краћи животни век.

У Србији је око 800.000 ососба са неким обликом инвалидитета, а око 70% тих особа живи у сиромаштву. Особе са инвалидитетом имају своје вредности, квалитете, способности и знања и у великој мери могу да допринесу друштву у коме живимо, али као посебан проблем истиче се њихово запошљавање. Само 13% особа са инвалидитетом је запослено, што значи да је њихова незапосленост три пута већа. Према особама са инвалидитетом се треба опходити као и према свим другим особама, и у контактима битно је да се обрати пажња на особу, а не на њену инвалидност. Као обижни грађани можемо да учинимо више ствари за особе са инвалидитетом. Да их пирамо да ли има је потребна помоћ и да се не препуштамо претпоставкама, да им се директно обраћамо приликом разговора и да им дозволимо да изразе своје потребе. Неопходно је особама са инвалидитетом понудити приступачност разних објеката. У библиотекама рампе на улазу у зграду, асортиман знакова на Брајевом писму, аудио или Брајеве књиге, књиге у крупном фонту, књиге у лако разумљивом формату, у тржним центрима покрет покретних степеница обезбедити и лифтове, довољан број паркинг места у близини свих јавних места, као и доста других ствари које би помогле људима ради олакшавања животних потреба.

На основу извора текст уредио др Алекса Милић, Служба неурологије, ОБ Панчево

Извор:

1.www.un.org

2.www.zdravlje.org.rs

3.www.apotekavrbas.co.rs