1 2 3 4 5

Вести



3. децембар – Међународни дан особа са посебним потребама

Међународни дан особа са посебним потребама се обележава сваке године 3. децембра од 1992. године како би се промовисало пуно и равноправно учешцће особа са посебним потребама и предузеле мере за њихово укључивање у све аспекте друштва и развоја.

Процене су да 15% светске популације има неку инвалидност, као и да 46% старијих од 60 година јесу особе са инвалидитетом. Свака пета жена ће вероватно доживети инвалидитет у свом животу, док је свако десето дете са инвалидитетом. Од милијарду особа са инвалидитетом 80% живи у земљама у развоју.

У Србији има 8% особа са посебним потребама, од тога 58% су жене, а њих 60% су старији од 65 година и само 1,2% су млађи од 15 година. Проблеме са ходом има 4,7% особа, 3,6% са видом и 2% са слухом, док по 1% има проблеме са памћењем, самосталношћу и комуникацијом. (Републички завод за статистику, из пописа 2011.)

Особе са посебним потребама представљају разнолику популацију људи са различитим оштећењима (укључују физичке, сензорне, интелектуалне карактеристике или године старости) и захтевима за подршку. Они се суочавају са значајним препрекама у остваривању својих права током животног циклуса. И у нормалним околностима имају мањи приступ здравственој заштити, образовању, запошљавању и учествовању у различитим активностима заједнице. Неке групе се суочавају са још вецћом маргинализацијом (нпр. особе са интелектуалним и психосоцијалним инвалидитетом, глувонеме особе...) за које је већа вероватноћа да ће доживети веће стопе насиља, занемаривања и злостављања. Чак 52% школа у свету нису доступне за инвалидска колица, 61% државних wеб-сајтова нису приступачни особама са посебним потребама и 79% ових особа има потешкоћа или не може да се евакуише током катастрофа.

У поређењу са особама без инвалидитета, особе са посебним потребама имају веће шансе да имају лошије здравље. Према резултатима истраживања спроведеним у 43 државе своје здравље је оценило као лоше 42% особа са посебним потребама и 6% особа без инвалидитета. Са друге стране особе са посебним потребама имају више здравствених потреба и стога су рањивије на утицаје неприступачних здравствених услуга.

Уједињене нације (УН) покрећу бројне иницијативе ради унапређивања и укључивања особа са посебним потребама, њихових права, благостања и перспектива кроз три стуба система УН-а: мир и сигурност, људска права и развој. Особе са посебним потребама имају право на здравље, сигурност, достојанство и независнот у заједници и у току пандемије ЦОВИД-19. Важно је укључити ове особе у решавање изазова и препрека КОВИД-19 јер из личне перспективе могу дати нова и креативна решења, за њих приступачна. Поред стандардних мера ова криза захтева и специфичне мере за инвалидност - као што су доступност информација, приступачност објеката.Приступачност је основно средство и предуслов за инклузивно друштво и развој.

Изградња приступачног окружења значи стварање окружења које уважава људске потребе и заузврат, подстиче људе да поштују своје физичко и друштвено окружење. Стварање окружења са различитошћу (у перцепцији, са моторном, когнитивном и културном различитошћу) гради солидарност и олакшава интеракцију међу људима. То је корак ка једнаким могућностима, свакоме нуди могућност да остварује право на живот какав жели, да буде независан и самосталан.

Извори

-Прим. мр. сц мед. др Нада Косић Бибић, специјалиста социјалне медицине, Начелник Центра за промоцију здравља

-https://zjzs.org.rs/novost/641