ПЛУЋНА ЕМБОЛИЈА

У првој недељи дубоке венске тромбозе тромб није чврсто фиксиран за зид и растреситог је састава. Део тромба се може откинути и пропагирати до пулмоналне артерије, ту се зауставља изазивајући емболију плућа (embolia pulmonum).

СИМПТОМИ И ЗНАЦИ ПЛУЋНЕ ЕМБОЛИЈЕ СУ:

-нагло погоршање општег стања са грозницом
-бледа кожа орошена хладим знојем
-тахикардија (фреквенца преко 100/мин) са могућом аритмијом
-диспнеја (отежано дисање)
-бол у грудном кошу, нарочито у инспиријуму који је због тога кратак
-кашаљ са сукрвичастим или крвавим испљувком
-општа узнемиреност и страх у раној фази
-апатија и развој шока у каснијој фази (пад крвног притиска и тахикардија)

Велики број болесника са масивном плућном емболијом умире у току неколико минута или сати. Мањи број болесника преживи довољно дуго да би акутна масивна плућна емболија могла бити дијагностикована и хируршки лечена.

ДИЈАГНОСТИКА АКУТНЕ ПЛУЋНЕ ЕМБОЛИЈЕ

ЕКГ – може приказати присуство аритмија, знаке оптерећења десног срца, денивелацију С-Т сегмента, висок П талас. Мало је карактеристичних знакова који помажу у диференцијалној дијагностици ИНФАРКТА МИОКАРДА.

РТГ срца и плућа – након неколико сати се може запазити засенчење обично троугластог облика са базом према периферији који одговара ИНФАРКТУ ПЛУЋНОГ ТКИВА.

ДИЈАГНОЗА плућне емболије се потврђује селективном АНГИОГРАФИЈОМ плућних артерија преко катетеризаије десног срца. Ангиографија показује карактеристичан блок у плућном артеријском крвотоку. На основу овог налаза поставња се индикација за пулмоналну емболектомију.

У каснијој фази, када је стање болесника стабилизовано, ради се сцинтиграфија плућног ткива, која прецизно дефинише исхемичне зоне.

ТРЕТМАН МАСИВНОГ ПЛУЋНОГ ТРОМБОЕМБОЛИЗМА

Масивна плућна емболија се обично манифестује као кариоваскуларни колапс, те поред примене хепарина захтева и примену интензивних мера реанимације. Интубација и вештачка вентилација се примењује у складу са потребом за респираторном подршком. Последњих година све је више поборника фибринолитичке терапије у лечењу акутне ПТЕ. Третман стрептокиназом мора се започети ургентно.
Повољни резултати се посебно добијају примено фибринолитика кроз катетер пласиран у плућној артерији. Најбољи третман у ПТЕ је ПУЛМОНАЛНА ЕМБОЛЕКТОМИЈА. Уколико долази до побољшања пацијената (цијаноза, набрекле вене врата, хипотензија, сопор), пулмонална емболектомија је витално индикована.

Литература:
1. Dudley HAF.: Hamilton Bailey Emergency surgery, Tenth ed. , John Wright and Sons.
2. Haimovici H.: Vasculаr Emergencies.

фотографија: лифемагазин.рс

Текст уредила др Јерина Теодора Јулијана, пријемно-ургентна служба ОБ Панчево

датум: 17.9.2024.