ПАРЕЗА ФАЦИЈАЛИСА

„Nervus facijalis" инервише мимичну мускулатуру. Најважнији мишићи које инервише су „m. frontalis" (набирање чела), „ m. orbicularis oculi" (затварање очију), „m. orbicularis oris" (показивање зуба) и „m. platysma". Остале функција овог живца су парасимпатичка инервација жлезда, густативна инервација предње две трећине језика и сензибилитет бубне дупље. Најчешће обољење „n. facialisa" је Белова парализа.

Узрок настанка

Етиологија није позната. Често се као узрок наводи прехлада, нпр.седење поред отвореног прозора у аутомобилу или возу. До лезије живца могу довести и следећи узроци: прелом пирамиде темпоралне кости, запаљење средњег ува, тумор понтоцеребеларног угла, сарком базе лобање, полирадикулонеуритис, леукозе, демијелинизационе лезије у можданом стаблу (мултипла склероза), тумори можданог стабла, запаљења можданог стабла, васкуларне лезије можданог стабла, саркоидоза, неуроборелиоза, лепра, херпес зостер и др.

Клиничка слика
Беллова парализа је акутно обољење „n. facialisa" које се манифестује млитавом слабошћу половине лица. Симптоми настају акутно - обрва је спуштена и болесник не може да набере чело. Око је отворено, доњи капак виси и при покушају да се затвори- јабучица крене према горе и упоље (Белов феномен), сузе се преливају преко доњег очног капка. Усна је опуштена на болесној страни, храна се накупља између образа и десни, при показивању зуба евидентна је слабост половине „m. orbicularis oris"-а. У зависности од локализације лезије може се јавити чиста моторна слабост, или се осим слабости може јавити и губитак укуса на предње две трећине исте стране језика и болна хиперакузија. У 7% ових болеснка парализа може да се јави два или више пута.

Дијагноза
Поставља се на основу анамнезе, клиничког прегледа, рендгенског снимка, отолошког прегледа, све у зависности од могућег узрока. Налаз у ликвору је најчешће нормалан. Плеоцитоза указује на то да није у питању идиопатска Белова парализа већ неки познати узрок парализе фацијалиса (ХИВ, борелиоза, херпес зостер, саркоидоза).

Лечење
У лечењу се примењују кортикостероиди или АЦТХ у кратким курама. Препоручују се и физикалне мере које мора да спроводи сам болесник-загревање половине лица постављањем топлог (не врелог!) термофора испред ува, масажа лица и вољна активација болесних мишића пред огледалом (набирање чела, затварање очију, показивање зуба). После две недеље треба спроводити галванску стимулацију нерва. Преко ноћи треба око затворити и покрити газом да не дође до сушења ока. Опоравак је добар у око 80% случајева и зато је потребно неколико недеља до неколико месеци, а код страијих особа 1-2 године. Код тешких парализа које одржавају више од пола године долази у обзир пластична корективна операција лица.

Мелкерсон - Розенталов синдром - рекурентна парализа фацијалиса, оток лица, нарочито усана са фисурама (напрслине) слузокоже усана и „lingua scrotalis" (језик налик на мошнице). Јавља се у детињству или адолесценцији и непознате је етиологије.

Ремзи - Хант синдром - изазива га херпес зостер, јавља се ерупција везикула (мехурић) и јаки болови у спољашњем ушном каналу , на уву, између ува и мастоида или на бубној опни. У неким случајевима се јавља парализа фацијалиса, а у неким и знаци оштећења осмог живца (оштећења слуха, вртоглавица).

Хемифацијани спазам - јавља се у облику невољних, повремених, неритмичких контракција мишића инервисанх од стране фацијалиса. Најчешће почиње са доњим очним капком, затим су захваћени образ и мускулатура око образа. Болесницима највише смета невољно затварање ока због ометања вида и околине. Болест је непријатна али бенигна. Чешћа је код жена и по правилу је једнострана. Лечење-неки болесници повољно реагују на антиепилептике, а извесно побољшање се може постићи и специјалним вежбама. Апликација ботулинум токсина даје изразито до умерено побољшање,али је ефекат краткотрајан, па се ињекције морају понављати. Микрохируршка декомпресија нерва је успешна у већини случајева

Извор: стетоскоп.инфо
датум:27.7.2023.