ПАРАСОМНИЈЕ (МЕСЕЧАРЕЊЕ, НОЋНЕ МОРЕ, НОЋНИ СТРАХОВИ)

Под парасомнијама се подразумевају поремећаји спавања које одликују различити облици краткотрајних нежељених активности са непредвидивим обрасцем појављивања у току спавања, или у прелазима између спавања и будности.

Сомнамбулизам (месечарење)
Од парасомнија које се најчешће јављају вреди поменути пре свих месечарење и ноћне море. Месечарење (сомнамбулизам) је углавном везано за период такозваног дубоко спавања, и најучесталије је код деце и адолесцената, мада није ни толико ретко код одраслих. Карактерише га изненадно делимично разбуђивање, обично у току прве трећине спавања. У току епизоде делимичног разбуђивања из дубоког спавања, део основних моторичких функција је више или мање 'разбуђен', док су више менталне функције још увек 'успаване', што је и један од разлога због кога се људи који пате од овог облика парасомније ујутру не сећају (или не сећају тачно) својих активности у току ноћи. У клиничкој пракси је забележен широк спектар активности у току месечарења, од краткотрајног усправљања у кревету, до наизглед смислених активности које обухватају захтевне операције, као што су вожња аутомобила или коришчење апарата за домаћинство. Посебан облик месечарења су сложене активности које обухватају конзумирање хране или пића, као и обављање сексуалних активности у току спавања.
Особа која се разбуди у току епизоде месечарења углавном неће одреаговати бурно и насилно, што се у ствари дешава у врло малом броју случајева (ипак, забележени су и случајеви тешког повређивања, па чак и убиства при сучељавању са особом која је месечар). Такође је и уврежено веровање да заустављање сомнабулистичких активности може бити штетно и опасно по пацијента у тренутку месечарења. У најчешћем броју случајева таква особа одреагује само збуњено и некоординисано, а интервенција у облику благог усмеравања од опасности може у крајњем случају да спаси живот. Епизоде парасомније могу трајати од пар минута до пола сата, врло ретко и дуже. Најефикаснији начин контроле месечарења је избегавање фактора који подстичу или провоцирају ове активности. Најчешће су то стрес, неиспаваност, алкохол, као и бука и физички додир у току спавања. Месечарење се не сматра за болест код деце, и не лечи се изузев код најтежих облика где може доћи до (само)повређивања. У највећем броју случајева, деца једноставно 'прерасту' месечарење, и уклањање фактора који провоцирају епизоде, те обезбеђење простора око кревета су сасвим довољни. Месечарење код одраслих се такође не сматра поремећајем који има озбиљну психичку или физичку подлогу. Ипак, много чешће него код деце, оно је знак стреса или сличних психолошких проблема, а често је везано и за друге поремећаје спавања (нпр. апнеја-краткотрајни престанак дисања у спавању), те је потребно обратити мало више пажње на факторе који могу да га прозрокују, провоцирају или компликују, као и на могуће последице. Код малог броја пацијената, месечарење може бити провоцирано коришћењем неких лекова, као што је, на пример, небензодиазепински хипнотик золпидем. У лечењу се, поред поменутих бихејвиоралних метода, могу користити и друге методе лечења, укључујући и лекове. Уколико уз сомнамбулизам постоји и неки други поремећај спавања, лечење тог и таквог (примарног) поремећаја често решава и питање парасомније. Месечарење (као и ноћни страхови и друге парасомније из ове групе) се често преносе кроз генерације у истој породици.

Ноћне море и РЕМ бихејворална парасомнија
Ноћне море се јављају у фази спавања у којој сањамо (то је такозвано РЕМ спавање, односно стадијум спавања које одликују брзи покрети очних јабучица). У основи овог поремећаја спавања и јесу узнемиравајући снови који су често везани за преживљено трауматично искуство. Ова врста парасомнија се понекад јавља као последица коришћења неких лекова, као што су, између осталих, лево-допа, допамински агонисти, бета-блокери, селективни инхибитори поновног преузимања серотонина, један број хипнотика, статини и антихолинергици. Ноћне море саме по себи не угрожавају здравље, али су понекад индикатор потенцијалних психолошких проблема, и лечење је, уколико је потребно, усмерено ка њиховом идентификовању и отклањању. Много озбиљнији поремећај везан за стадијум сањања је такозвана РЕМ бихејворална парасомнија, коју карактеришу патолошки покрети у сну. РЕМ спавање нормално карактерише потпуно одсуство активности телесне мускулатуре - међутим, у одређеним неуролошким стањима, ову 'неактивност' замењују периоди када пацијенти 'одиграју' своје снове (често су то снови у којима се јављају различити облици конфликта, а који посматрачу изгледају као борба са замишљеним непријатељем). У току епизоде насилних снова, пацијенти могу да повреде или себе или особу са којом деле кревет. РЕМ бихејворална парасомнија се може јавити код коришћења једног броја лекова, углавном антидепресаната, или алкохола, као и код већег броја неуродегенеративних болести, каква је Паркинсонова болест. Овај поремећај може да се јави чак и пре него што се испоље други симптоми неурогенеративних болести. Лечење је могуће, и обично се успешно користи један од лекова из групе бензодиазепина.

"Pavor nocturnus" (ноћни страхови)
Ноћни страхови су такође честе парасомније, углавном дечјег узраста. Јављају се, као и месечарење, углавном из стадијума дубоког спавања. Карактерише их изненадно делимично разбуђивање често праћено криком или вриском, презнојавањем, одбрамбеним покретима, и интензивним страхом или плакањем. Дете изгледа неутешно и тешко се буди (једнако често дете може да настави спавање, и да не дође до потпуног разбуђивања). Иако на изглед драматична, ова парасомнија нема трајне последице по пацијента. Пошто по правилу нема устајања из кревета или ексцесних покрета, самоповређивање је изузетно ретко. Уколико епизоде нису честе, родитељу остаје само да покуша да умири дете, више да би се осетио корисним него што то заиста помаже детету. Отклањање фактора који подстичу нападе ноћних страхова може бити врло корисно (отклањање стреса, благовремено припремање за битне промене у животу, избегавање неиспаваности и промена у циклусу спавања и сл.). Поред ових честих облика парасомнија, постоји још десетак ређих облика. У основи дијагностиковања свих облика парасомније је детаљно и стручно узимање анамнезе, као и полисомнографско снимање у лабораторијии специјализованој за дијагностику поремећаја спавања. Уколико су епизоде парасомније честе, и уколико су активности у току епизода комплексне и репетитивне, препоручује се полисомнографско, и по потреби, специјализовано електроенцефалографско снимање.

Извор: стетоскоп.инфо
датум 29.12.2022.