18. ОКТОБАР-СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ОСТЕОПОРОЗЕ

Светски дан против остеопорозе обележава се сваке године са циљем да се подигне свест о превенцији, дијагностици и лечењу остеопорозе. Остеопороза представља системски скелетни поремећај који носи повећан ризик од прелома због смањене снаге и густине кости.

Може бити примарна и секундарна, а за болест је типична фрактура (прелом) који настаје деловањем минималне трауме. Типична места за фрактуру су кук, тело пршљена и подлактица.

Први пут је описана 1824. године као манифестација старења кости, а Светска Здравствена Организација је дефинисала остеопорозу 1994. године на основу коштане минералне густине мерене специјалним апаратима.

Остеопороза представља здравствени проблем због продуженог животног века, промена у исхрани и физичкој активности, као и примене лекова који подстичу њен настанак. Сматра се да свака четврта жена старија од 60 година болује од остеопорозе. Мушкарци такође могу да оболе, али знатно ређе, касније обољевају од жена, у просеку око 10 година. Верује се да у Србији 400.000 жена болује, а да се само трећина њих лечи. То је тихо обољење које доводи до бола у костима. Често је прелом кости први знак да болест постоји.

Фактори ризика за су различити. Неки од њих су женски пол, старија животна доб, пушење, мала телесна маса испод 58 килограма, низак ниво естрогена и рана менопауза, низак унос калцијума, алкохолизам, недовољна физичка активност. Неки лекови на првом месту кортикостероиди потом и цитотоксични лекови, хепарин делују штетно на скелет и оштећују га.

Симптоми болести настају са појавом прелома кости. У почетном стадијуму пролази асимптоматски, нема никаквих симптома па се остеопороза може открити апсорпциометријом рендгенских зрака двоструке енергије (ДЕКСА). За остеопорозу је типична фрактура деловањем мале трауме па најчешће настаје падом са висине која је нижа од висине човека. Често су прелом кука и подлактице прва манифестација болести. Болови настају као последица прелома тела пршљена најчешће при подизању терета и обављања послова у кући као што је прање веша у савијеном положају, сагињање при раду у башти или устајањем из лежећег положаја на леђима са наглим савијањем тела. Понављани преломи тела пршљенова смањују телесну висину, стварају деформитет кичменог стуба у виду кифозе, као и стварања грбе (гибус). Физикални знак може бити губитак висине за око 5 цм и више.

Дијагностичке методе за постављање дијагнозе су анамнеза о факторима ризика потом клинички преглед, мерење коштане густине и биомаркери. Неинвазивна дијагностичка метода је процедура за мерење коштане минералне густине (апсорпциометрија рендгенских зрака мале коштане густине двоструке енергије). Лабораторијске анализе обухватају крвну слику, ниво калцијума у серуму и 24 - часовном урину, ниво витамина Д, функционалне тестове бубрега и јетре, могу се обухватити и хормони штитасте жлезде, ниво слободног кортизола у урину, паратхормон, електрофореза протеина у серуму и урину као и ниво тестостерона за мушкарце.

Остеопороза се превенира још у младости избегавањем преоштрих дијета које доводе до аменореје. Превенција је нарочито важна код особа које имају остеопенију (смањену коштану густину) и ту спадају престанак пушења, избегавање конзумације алкохола, регуларно вежбање, што више кретања, адекватан унос витамина Д и калцијума. Препоручени дневни унос калцијума је 1200 мг дневно за жене старије од 51 године и мушкарце старије од 71 годину. Просечан унос храном је око 600 мг дневно па је суплементација неопходна за већину особа. Важан је унос и других нутријената. Кафа и со повећавају излучивање калцијума из организма па неповољно утичу на кост. Витамин Д се суплементује тако да је за већину особа са остеопорозом потребна суплементација 800 - 1000 и.ј. дневно. Менопаузна терапија је значајна за спречавање остеопорозе код постменопаузалних жена са високим ризиком или доказаном остеопенијом. Естрогени повољно делују тако што спречавају разградњу кости. Лечење подразумева збрињавање акутних прелома, модификацију фактора ризика и лечење сваког поремећаја који изазива смањење коштане масе. Одлука о терапији се заснива на факторима ризика код сваког пацијента. Лечење није једноставно и подразумева примену тројне терапије и то лек који смањује ресорпцију и повећава формирање кости (бисфосфонати - алендронат, золендронска киселина), витамин Д и калцијум. Естрогена терапија смањује брзину коштане редукције, али је треба пажљиво размотрити због повећаног ризика за кардиоваскуларне болести и карцином дојке. Ралоксифен се користи као модулатор естрогенских рецептора, повећава коштану густину и уједно снижава укупан ЛДЛ холестерол. Терапија андрогенима са парентералним препаратом тестостерона се примењује искључиво код мушкараца са ниским нивоом тестостерона.

Текст на основу извора уредила Др Тања Богојевић Лазић
Извори: Интерна Медицина, Медицински Факултет Универзитета у Београду, Харисонов приручник медицине