1 2 3 4 5

Вести



Остеопороза

Реч остеопороза води порекло из Грчке : „osteun"=кост и „poros"=пора, а означава болест костију која доводи до повећаног ризика од прелома. Код остеопорозе коштана густина (bone mineral density=БМД) је смањена, микроархитектура костију пропада, а количина и однос протеина у костима се мења.

Болест се може класификовати на примарни тип 1, примарни тип 2 и секундарни облик. Облик остеопорозе који се јавља најчешће код жена после менопаузе се односи на примарни тип 1 или постменопаузалну остеопорозу. Примарни тип 2 облик или сенилна остеопороза се јавља после 75-е године код оба пола са односом 2:1 у корист жена. Секундарна остеопороза може настати у било ком узрасту и јавља се са једнаком учесталошћу и код жена и код мушкараца. Овај облик остеопорозе је последица хроничног дејства предиспонирајућих фактора или хроничних болести као и дуготрајне употребе лекова, као што су глукокортикоиди, када се болест зове стероидо-индукована остеопороза.
Фактори ризика за појаву остеопорозе се могу смањити променом начина живота, а понекад и лековима. Промена начина живота подразумева дијету, вежбање и превенцију падова. У лекове се убраја калцијум, витамин Д, бисфосфонати и други.

Факторе ризика за настанак остеопорозе можемо поделити на

Непроменљиве:
· Старост код оба пола,
· Женски пол,
· Дефицит естрогена који прати менопаузу или оофоректомију (уклањање јајника) са брзом редукцијом коштане густине код жена,
· Док код мушкараца пад нивоа тестостерона има исти, али мање изражен ефекат,
· Иако се остеопороза јавља код људи свих етничких група, европски или азијски преци су више предиспонирани за настанак остеопорозе,
· Особе које имају у породичној историји примере прелома или остеопорозе су у повећаном ризику. Наслеђивање прелома као и низак ниво коштане густине су високе, 25%-80%. Најмање 30 гена је повезано са настанком остеопорозе. Особе које су већ имале прелом, шанса да имају још један су два пута веће у односу на особу исте старости и пола.
· Ниске особе такође су под већим ризиком од развоја остеопорозе.

Променљиве:
· Алкохол: иако су мале количине алкохола корисне (коштана густина се повећава), хронично прекомерно конзумирање алкохола повећавају ризик од прелома,
· Недостатак витамина Д: низак ниво циркулишућег витамина Д је уобичајено међу старијима. Блага инсуфицијенција (недостатак) витамина Д је повезано са повећаном производњом паратиреоидног хормона (ПТХ), а ПТХ повећава коштану ресорпцију доводећи до губитка коштане масе.
· Пушење: Многе студије су показале да је пушење повезано са смањеним здрављем костију. Оно представља независни фактор ризика за остеопорозу.
· Неухрањеност: Исхрана има веома значајну и комплексну улогу у одржавању здраве кости. Значајни фактори ризика су низак ниво калцијума у исхрани и/или фосфора, магнезијума, цинка, бора, гвожђа, бакра, флуорида, витамина А, К, Е и Ц (и Д где излагање кође сунцу пружа неадекватне резерве). И вишак натријума је фактор ризика. Стопа јављања остеопорозе је нижа код гојазних особа.
· Неактивност: Ремоделовање кости се дешава као одговор на физички стрес, тако да физичка неактивност може довести до значајног губитка коштане масе, а ешке вежбе могу да повећају максимум коштане масе достигнут у адолесценцији.
· Интензитет тренинга: Код жена које су професионални спортисти, интензивни тренинзи могу да доведу до смањења коштане густине и високог ризика од остеопорозе. Овај ефекат је последица јаког тренинга који доводи до аменореје (губитка менструације).

Који су знаци и симптоми?
Остеопороза сама по себи нема симптоме, али њена главна последица је висок ризик од прелома. Остеопоротичне фрактуре се дешавају у ситуацијама у којима се код здравих људи не дешавају; због тога се називају крхким преломима. Типично се јављају на кичменом стубу, ребрима, куковима и зглобовима. Прелом је најопаснији елемент остеопорозе. Изнурујући акутни и хронични бол код старијих је повезан са фрактурама као последицом остеопорозе које доводе до инвалидитета, лошег квалитета живота и ране смрти. Симптоми компресивне фрактуре кичменог стуба су изненадни бол у леђима удружен са радикулопатским болом (оштар бол при компресији нервних коренова). Вишеструки преломи кичмених пршљенова доводе до погрбљеног става, губитка висине и хроничног бола са смањеном покретљивошћу. Преломи дугих костију одмах доводе до смањене покретљивости и чак могу захтевати хирургију. Прелом кука је најчешће потребно хитно оперисати јер је повезан са ризиком од дубоке венске тромбозе и плућне емболије.

Хроничне болести повезане са остеопорозом:
· Имобилизација узрокује губитак коштане масе. Локализована остеопороза се може јавити после продужене имобилизације гипсом уколико прелом екстремитета није срастао. Други примери су особе везане за кревет или колица из разноразних разлога.
· Хипогонадизам (смањена функција полних жлезда) може изазвати секундарну остеопорозу. Овде спадају: Тарнеров синдром, Клинефелтеров синдром, анорексија нервоза, аменореја или хиперпролактинемија. Код жена, ефекат хипогонадизма је посредовано са недостатком естрогена. Може се манифестовати као рана менопауза ( ‹ 45 година) или продужена пременопаузална аменореја ( › 1 године). Обострана оофоректомија (хируршко отклањање јајника) и преран губитак функције јајника узрокује недостатак естрогена. Код мушкараца, недостатак тестостерона узрокује андропауза или хируршко одстрањивање тестиса.
· Ендокрини поремећаји који могу да изазову губитак коштане масе су:
Кушингов синдром, хиперпаратиреоидизам, тиреотоксикоза, хипотиреоза, дијабетес мелитус тип 1 и 2, акромегалија и инсуфицијенција надбубрега.
· Потхрањеност, парентерална исхрана и малапсорпција могу довести до остеопорозе. Нутритивна и гастроинтестинална обољења која могу да предиспонирају остеопорозу су: целијакија, Кронова болест, хируршке операције дигестивног тракта и тешке болести јетре.
· Пацијенти са реуматолошким болестима: реуматоидни артритис, анкилозирајучи спондилитис, системски лупус еритематодус су у повећаном ризику од остеопорозе, што због саме болести а што због кортикостероидне терапије.
· Бубрежна инсуфицијенција,
· Хематолошки поремећаји: мултипли мијелом, лимфом, леукемија, хемофилија.

Лекови повезани са остеопорозом :
· Стероид-индукована остеопороза ( СИОП ) настаје због употребе глукокортикоида-аналогно Кушинговом синдрому. Синтетички глукокортикоид-преднизон је главни представник. Направљене су смернице ради профилаксе код пацијената који узимају више од 30мг хидрокортизона, посебно уколико се користи више од три месеца.
· Барбитурати, фенитоин и други антиепилептици убрзавају метаболизам витамина Д.
· Л-тироксин у прекораченим дозама може да доведе до остеопорозе на исти начин као и тиреотоксикоза.
· Лекови који индукују хипогонадизам: инхибитори ароматазе (користе се у терапији рака дојке), метотрексат и други антиметаболички лекови.
· Антикоагуланти: дуготрајна употреба хепарина и варфарина је повезана са смањењем коштане густине и повећаним ризиком од прелома.
· Хронична терапија литијумом.

Како се поставља дијагноза?
Дијагноза остеопорозе може бити постављена помоћу стандардне радиографије и мерења густине костију (БМД). Најпоузданији метод мерења остеодензитометрија X зрацима двоструке енергије (ДЕXА или ДXА).
Класична радиографија је значајна и као самостална метода и удружена са скенером или магнетном резонанцом на откривању компликација остеопеније ( редукована коштана маса-стадијум пре остеопорозе), као што су фрактуре или за диференцијалну дијагнозу остеопеније. Међутим, радиографија је релативно неосетљива за рано откривање болести и захтева губитак коштане масе од 30% да би постало видљиво на рендгенском снимку. Главне карактеристике радиографски генерализоване остеопорозе су проређивање кортекса кости и повећана радиолуминесценција. Честе компликације остеопорозе су преломи тела прешљенова који се уз помоћ радиографије кичменог стуба лако дијагностикују и прате. За мерење висине кичменог стуба се користи неколико метода: губитак висине целог кичменог стуба, делимични губитак када се посматра регион Т4-Л4 или одређивање индекса кичмене фрактуре. Удружене фрактуре више пршљнских тела воде ка кифози грудног дела кичме, а познате у клиници као „грба удовице“.

Остеодензитометрија X зрацима двоструке енергије (ДЕXА или ДXА)
Остеодензитометрија се сматра златним стандардом за дијагностификовање остеопорозе. Дијагноза остеопорозе се поставља када је коштана густина мања или једнака 2,5 стандардне девијације од просечне, здраве, одрасле особе. То се означава као Т-скор. Светска здравствена органозација је поставила следече смернице:

Т-скор -1,0 или већи је нормално
Т-скор између -1,0 и -2,5 је остеопенија
Т-скор -2,5 или испод је остеопороза.
Уколико се десио остеопоротични прелом (крхки прелом) користи се израз манифестна или званична остеопороза.

Ултразвучна остеодензитометрија има многе предности у процени и дијагнози остеопорозе. Нема јонизујућег зрачења, мерења се врше лако и брзо, а трошкови уређаја су ниски. Најчешће место за мерење је калканеус (петна кост), јер садржи висок проценат трабекуларне кости на којој се боље приказују метаболичке промене у односу на кортикалну кост.
Препоручују се да све жене старије од 65 године ураде остеодензитометрију као скрининг методу. Такође је препорука да се испитају све жене, без обзира на узраст, са факторима ризика.

Превенција
Методе за спречавање остеопорозе укључују промену начина живота. Веома је важна исхрана богата витамином Д и калцијумом (млеко, јогурт, сир, броколи, зелено поврће, масна риба). У савете за превенцију пада су укључене вежбе за подизање тонуса одговарајуће групе мишића и вежбе за побољшање равнотеже које могу истовремено да зауставе и обрну процес остеопорозе. Постоје стабилизационе ортозе за превенцију прелома кичмених пршљенова и подршку мишића. Дуван и претерана конзумација алкохола већ доказано негативно утичу на појаву остеопорозе, тако да се престанак пушења и умерено конзумирање алкохола препоручује. Вежбање и правилна исхрана до краја живота одлажу дегенерацију костију. Три пута недељно вежбање заједно са 1,500 мг калцијума дневно повећавају коштану густину за 5%. Женама у постменопаузи превентивно се препоручује супституциона хормонска терапија.

Лечење
Особе са остеопорозом се лече витамином Д (алфакалцидол, холекалциферол, калцитриол), калцијумом и бисфосфонатима. Терапија бисфосфонатима (клодронат динатријум) је ефикасна у превенцији прелома уколико се користи редовно 3-4 године. Особама са израженим симптомима остеопорозе се препоручују хормонска супституциона терапија естрогенима или у случају контраиндикације селективним модулаторима естрогених рецептора (представник-ралоксифен) код жена, а тестостероном код мушкараца са обавезним праћењем појаве нежељених ефеката.

Извор: симптоми.рс
датум: 15.7.2022.