18. ОКТОБАР - СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ОСТЕОПОРОЗЕ

Oстеопороза је системски скелетни поремећај који карактеришу смањена коштана густина, губитак коштане масе и повећан ризик за прелом кости.

Разликују се два типа остеопорозе - примарна и секундарна. Примарна остеопороза је узрокована наслеђем, старењем и губитком функције полних жлезда. Секундарна је најчешће узрокована лековима (кортикостероиди) мада може настати и због хипертиреозе, анорексије, малапсорпције, мијелопролиферативних болести, метастаза у костима и других узрочника. Готово свака четврта жена старија од 60 година болује од остеопорозе. Мушкарци такође могу оболети и то у просеку 10 година касније у односу на жене. Верује се да у Србији 400.000 жена болује од остеопорозе, али да се само 30 процената излечи.

То је најчешће коштано обољење где је прелом кости често први знак болести. У почетном стадијуму обично нема никаквих симптома. Главни симптом је прелом кости који настаје деловањем минималне трауме. То је траума која настаје падом са висине која је мања од висине човека. Често је прва манифестација остеопорозе прелом подлактице или кука. Болови у кичми настају као последица оштећења пршљенова обично приликом подизања терета при обављању кућних послова или устајањем из лежећег положаја наглим савијањем тела пут напред. Две трећине свих прелома се на време не препознају па се њиховим понављањем смањује телесна висина, стварају се деформитети кичме у виду кифозе и грбавости који могу да стварају тешкоће у вези са дисањем, поремећаје срчаног ритма, болове, несаницу и нестабилност при ходу. Преломи торакалних пршљенова могу да буду повезани са рестриктивном болешћу плућа док фрактуре лумбалних пршљенова могу бити повезани са абдоминалним симптомима или компресијом нерва који изазива ишиалгију. Дуготрајна имобилизација, недовољно кретање, недовољан унос калцијума храном, обољења која смањују ресорпцију калцијума, употреба алкохола, кофеина и никотина су значајни фактори ризика. Жене које пуше имају нижи ниво естрогена и раније улазе у менопаузу. Пушење значајно смањује ефекте лекова за остеопорозу. Дијагноза се поставља узимањем детаљне анамнезе о факторима ризика као и мерењем коштане густине, од значаја су ЦТ и ултразвук. Рендгенски снимци обично касно откривају остеопорозу. Лечење подразумева збрињавање акутних прелома, деловање на факторе ризика и лечење сваког поремећаја који изазива смањење коштане масе. Одлука о терапији заснива се на факторима ризика. Лечење треба започети са оралним препаратима калцијума уз витамин Д, физичку активност и забрану пушења. Бисфосфонати повећавају коштану густину и смањују учесталост прелома. Естроген смањује брзину коштане ресорпције, али терапију треба пажљиво размотрити због повећаног ризика од кардиоваскуларних болести и карцинома дојке. Ралоксифен као селективни модулатор естрогенских рецептора повећава густину костију и смањуе укупни и ЛДЛ холестерол, подстиче формирање костију па се може давати свакодневно, али највише две године. Остеопороза се у младости спречава избегавањем преоштрих дијета које доводе до аменореје. Од посебног су значаја престанак пушења, избегавање прекомерног конзумирања алкохола, регуларно вежбање, више кретања, као и адекватан унос витамина Д и калцијума. Препоручени дневни унос калцијума за жене старије од 51 и мушкарце старије од 71 година је 1200 мг дневно.

Просечан дневни унос храном је око 600 мг те је суплементација неопходна. Такође важан је и унос других нутријената.

Текст на основу извора уредила: др Тања Богојевић Лазић, пнеумофтизиолошко одељење Општа болница Панчево

Извори:

Интерна медицина, Медицински факултет Београд

Харисонов приручник медицине